O povećanju plata i penzija s MMF-om krajem oktobra

MMF je ocenio da se trogodišnji aranžman u Srbiji uspešno sprovodi i da je naša država ostvarila dobre makroekonomske rezultate.

Naredna, osma revizija MMF-a i Vlade Srbije trebalo bi da bude u oktobru i u okviru nje će se razmatrati predlog o povećanju plata i penzija. Naime, tek kada se prave priprema za izradu budžeta za narednu godinu, razmatraju se predlozi o povećanju plata i penzija i tek onda će se znati o kolikim se tačno procentima povećanja radi. Vlasti u Srbiji već mesecima govore o povećanju plata i penzija, a koliko će one zaista porasti, znaće se zapravo tek nakon završetka osme rezivije. MMF završnu ocenu o uspešnosti revizije saopštava u decembru.

Monterna politika, kako je zaključio MMF, uspela je da čvrsto zadrži inflaciju u ciljanim okvirima, dok je stabilnost deviznog kursa uticala na povećano poverenje na domaćem tržištu i smanjenje uticaja evroizolacije. Takođe, kako je ocenjeno, na prihodovnoj strani budžeta postignuti su odlični rezultati, koji pružaju podršku fiskalnoj konsolidaciji, što omogućava značajno manje prilagođavanje na rashodnoj strani budžeta.

Ekonomista Ivan Nikolić smatra da je tekući aranžman s MMF-om jedan od najuspešnijih u istoriji te institucije jer su u Srbiji uravnoteženi svi deficiti, i ističe da našoj državi nije neophodan novi program za naredne godine.

– Program MMF-a uglavnom se odnosi na postizanje makroekonomske stabilizacije, otklanjanje velikih deficita – ocenio je Nikolić. – Pošto je u Srbiji postignuta stabilizacija, s tog gledišta ne treba nam novi aranžman s MMF-om jer sada treba razmišljati o tome kako da se postignu visoke stope ekonomskog rasta. MMF je kao doktor: ako imate problem, on prepiše lekove, ako smo se izlečili, sami zaključite da li nam je neophodan doktor.

Relani bruto domaći proizvod, po oceni MMF-a, u Srbiji je na višem nivou u odnosu na period pre izbijanja globalne ekonomske krize, a deficit tekućeg računa platnog bilansa znatno je smanjen. Sprovođenje dogovorenih mera u okviru programa doprinelo je otpornosti finansijskog sektora, koji je sada u znatno boljoj poziciji da podrži privredni rast.

Međutim, MMF ocenjuje da je neophodna izgradnja jačih institucija i dalji napredak u realizaciji programa strukturnih reformi za unapređenje ekonomske efikasnosti i ubrzanje ekonomskog rasta zasnovanog na privatnom sektoru .

Završetak revizije će staviti Srbiji na raspolaganje dodatnih 64,9 miliona evra u okviru stendbaj aranžmana, čime će ukupan raspoloživi iznos dostići 918,5 miliona evra. Vlast u Srbiji najavila je da ne namerava da povuče novac raspoloživ u okviru aranžmana.

No, posle odlaska delegacije MMF-a iz Beograda nakon sedme revizije sporazuma, ostalo je otvoreno pitanje da li će Srbija posle isteka tekućeg trogodišnjeg aranžmana februara iduće godine zatražiti zaključivanje novog „iz predostrožnosti” za godine koje slede. Tim pre što je srpska premijerka Ana Brnabić najavila da će se tek razmatrati pitanje nekog novog sporazuma s MMF-om i da još uvek nije izvesno da li će ga biti ili ne. Mišljenja ekonomista o tome su podeljena: deo njih je za novi aranžman, a deo smatra da je MMF u Srbiji odradio šta je trebalo i da nam više nije potreban.

Tako je član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković zagovornik zaključivanja novog aranžmana s MMF-om sa stavovom da u periodima kad „nismo imali program, dolazilo je do pogoršanja”, tvrdeći da se MMF u Srbiji pokazao korisnim. Za novi aranžman s MMF-om zalaže se i ekonomista Stojan Stamenković, tvrdeći da on nikako ne bi mogao usporiti privredni rast.

– Nadzor MMF-a nad ekonomijom Srbije neophodan je da se „ne bi pravile gluposti” – ocenio je profesor Stamenković. – Jedna od prvih grešaka Vlade Srbije bez kontrole MMF-a mogla biti biti nekontrolisano povećanje plate i penzija, da se odloži rešavanje problema javnih preduzeća, kao i nestručno upravljanje u njima.

LJ. Malešević