Lekari odlaze, petina sestara bi u inostranstvo

Najporazniji su podaci vezani za “ogliv stručnjaka”: čak četvrtina medicinskih sestara i tehničara sebe u narednih pet godina vidi – u inostranstvu.

- Na pitanje koje se odnosilo na promenu posla, 28,6 posto zaposlenih je izjavilo da uopšte ne bi menjali posao, 41,1 posto bi ostalo u državnom sektoru zdravstva, 7,3 posto bi radilo poslove koji su van sistema zdravstvene zaštite, 4,5 posto bi otišlo da radi u privatni zdravstveni sektor, a čitavih 15,5 posto izjavilo je da ima nameru da ode u inostranstvo – kaže u studiji njena autorka dr Vesna Horozović, specijalista socijalne medicine.

Od 2009. do 2013. godine planovi zaposlenih u zdravstvenim ustanovama se nisu ili su se vrlo neznatno menjali. Međutim, u 2014. godini za 2 procentna poena porastao je broj onih koji planiraju da odu u privatni sektor zdravstva, pa i onih koji planiraju da potpuno napuste posao u zdravstvenoj zaštiti (za 2,6 procentna poena). Istovremeno opada broj onih koji ne razmišljaju o promeni posla (za 1 procentni poen), ili planiraju da ostanu u državnom 19 sektoru (za 3,71 procentnih poena). U 2016. godini 15,5 posto (skoro ceo jedan procentni poen više nego u 2015.) zaposlenih koji bi da odu u inostranstvo u sledećih pet godina je očigledno najviše regrutovan iz redova onih koji su se ranijih godina izjasnili da ne razmišljaju o promeni posla, zatim u manjoj meri od onih koji bi da rade van sistema zdravstva, još manje od onih koji bi da odu u privatnike.

U “Batutovom” istraživanju učestvovale su 324 zdravstvene ustanove, a istraživanjem su bili obuhvaćeni svi zaposleni prisutni na poslu 5. decembra 2016. godine. Od 76.291 zaposlenih koji su tog dana bili prisutni na poslu upitnik je podeljen za 71.328 zaposlenih, a 58.460 ga je popunilo. Najveća stopa odgovora bila je u Kosovsko-pomoravskom (100 posto), a najmanja u Pčinjskom okrugu (73,8 posto). Korišćen je jedinstven upitnik sa 23 pitanja i popunjavali su ga u zdravstvenim ustanovama zaposleni radnici svih profila.

Među onima koji planiraju da odu na rad u neku od zemalja Evropske unije najviše je medicinskih sestara (19 posto), dok pakovanje kofera planira 14 posto lekara. Pasoše sprema i 16 posto ostalih zdravstvenih radnika, dok tehnička lica ne planiraju da odu ne samo iz Srbije, već i iz državne službe. Blizu polovina tehničkih radnika (49 posto) izjavila je da planira da ostane u sistemu  zdravstvene zaštite.

Kad je u pitanju “domaći” rad, 42 posto lekara planira da ostane u državnom sektoru zdravstva, a 27 posto njih ne razmišlja o promeni posla. Doduše, zdravstveni radnici, pored redovnog državnog posla u primarnoj, sekundarnoj i tercijarnoj zdravstvenoj zaštiti, rade i dopunski, ali i tu se situacija razlikuje u odnosu na diplomu koju imaju. Lekari, naime, najviše dopunski rade u privatnoj praksi (38 posto), dok njih 22 posto radi u nekom drugom sektoru. Medicinske sestre najviše dopunski rade u drugom sektoru (23 posto), a njih 12 posto radi u privatnoj praksi. Nastavom se bavi 25 posto lekara, 6 posto medicinskih sestara i tehničara, 10 posto zdravstvenih radnika drugog zanimanja, 13 posto zdravstvenih saradnika, ali i 4,3 posto administrativnih i 5,8 posto tehničkih radnika, koji ranije nisu prijavljivali dopunski rad. Da dodatno ne radi nigde, osim u svojoj zdravstvenoj ustanovi, izjasnilo se oko 64 posto zaposlenih svih profila.

I. Vujanov