Лекари одлазе, петина сестара би у иностранство
Резултати истраживања Института за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут” на тему задовољства и планова здравствених радника, показали су да се вишегодишњи тренд раста незадовољства у српском здравству наставља.
Најпоразнији су подаци везани за “оглив стручњака”: чак четвртина медицинских сестара и техничара себе у наредних пет година види – у иностранству.
- На питање које се односило на промену посла, 28,6 посто запослених је изјавило да уопште не би мењали посао, 41,1 посто би остало у државном сектору здравства, 7,3 посто би радило послове који су ван система здравствене заштите, 4,5 посто би отишло да ради у приватни здравствени сектор, а читавих 15,5 посто изјавило је да има намеру да оде у иностранство – каже у студији њена ауторка др Весна Хорозовић, специјалиста социјалне медицине.
Од 2009. до 2013. године планови запослених у здравственим установама се нису или су се врло незнатно мењали. Међутим, у 2014. години за 2 процентна поена порастао је број оних који планирају да оду у приватни сектор здравства, па и оних који планирају да потпуно напусте посао у здравственој заштити (за 2,6 процентна поена). Истовремено опада број оних који не размишљају о промени посла (за 1 процентни поен), или планирају да остану у државном 19 сектору (за 3,71 процентних поена). У 2016. години 15,5 посто (скоро цео један процентни поен више него у 2015.) запослених који би да оду у иностранство у следећих пет година је очигледно највише регрутован из редова оних који су се ранијих година изјаснили да не размишљају о промени посла, затим у мањој мери од оних који би да раде ван система здравства, још мање од оних који би да оду у приватнике.
У “Батутовом” истраживању учествовале су 324 здравствене установе, а истраживањем су били обухваћени сви запослени присутни на послу 5. децембра 2016. године. Од 76.291 запослених који су тог дана били присутни на послу упитник је подељен за 71.328 запослених, а 58.460 га је попунило. Највећа стопа одговора била је у Косовско-поморавском (100 посто), а најмања у Пчињском округу (73,8 посто). Коришћен је јединствен упитник са 23 питања и попуњавали су га у здравственим установама запослени радници свих профила.
Међу онима који планирају да оду на рад у неку од земаља Европске уније највише је медицинских сестара (19 посто), док паковање кофера планира 14 посто лекара. Пасоше спрема и 16 посто осталих здравствених радника, док техничка лица не планирају да оду не само из Србије, већ и из државне службе. Близу половина техничких радника (49 посто) изјавила је да планира да остане у систему здравствене заштите.
Кад је у питању “домаћи” рад, 42 посто лекара планира да остане у државном сектору здравства, а 27 посто њих не размишља о промени посла. Додуше, здравствени радници, поред редовног државног посла у примарној, секундарној и терцијарној здравственој заштити, раде и допунски, али и ту се ситуација разликује у односу на диплому коју имају. Лекари, наиме, највише допунски раде у приватној пракси (38 посто), док њих 22 посто ради у неком другом сектору. Медицинске сестре највише допунски раде у другом сектору (23 посто), а њих 12 посто ради у приватној пракси. Наставом се бави 25 посто лекара, 6 посто медицинских сестара и техничара, 10 посто здравствених радника другог занимања, 13 посто здравствених сарадника, али и 4,3 посто административних и 5,8 посто техничких радника, који раније нису пријављивали допунски рад. Да додатно не ради нигде, осим у својој здравственој установи, изјаснило се око 64 посто запослених свих профила.
И. Вујанов
