Industrija 4.0 - evolucija, a ne revolucija
BEOGRAD : Nova generacija digitalizovanih fabrika u razvijenim zemljama već je promenila način rada i način života - najteže poslove pruzeli su roboti i mašine, a odustalo se i od masovne proizvodnje, pa je cilj zadovoljiti potrebu svakog pojedinačnog kupca.
To je ujedno i suština takozvane četvrte industrijske revolucije, nazvane Industrija 4.0, koja štedi vreme potrebno da se nešto proizvede, a uvodi i virtuelna testiranja čitavog procesa.
Ovaj talas inovacija uskoro će zahvatiti i Srbiju, na šta ukazuje i to što je Vlada Srbije proglasila digitalizaciju za jedan od prioriteta u narednim godinama i kao jedan od najvažnijih generatora ubrzanog rasta.
Prelazak na digitalnu platformu funkcionisanja kompletne privrede nije jeftin. Neke procene govore da će EU će do 2030. u Industriju 4.0 investirati 350 milijardi evra.
Govoreći o velikim ulaganjima u ovaj koncept, zamenik predsednika Privredne komore Srbije Mihajlo Vesović priznaje da Srbija svakako neće biti nosilac tih promena globalno gledano, ali to ne znači da ne može da se osloni na strane kompanije koje bi mogle da investiraju u takav način proizvodnje u našoj zemlji. One bi bile finansijski nosioci uvođenja digitalnih tehnologija, a možda bi tako podstakle i lokalne partnere i dobavljače da pređu na digitalne platforme.
Vesović podseća da su se u staroj Jugoslaviji proizvodili, primera radi, automobili, avioni, ali su ipak tehnološki delovi rešenja, od motora do menjača usvajani iz inostranstva.
"Sada smo mi oni koji učestvuju u razvoju i istraživanju digitalnih platfprmi i tehnologija. U tom smislu važno je prisustvo Majkrosofta, Simensa, Dženeral Elektrika u Srbiji, jer su te kompanije motivatori novih tehnoloških procesa”, ističe Vesović.
Na pitanje Tanjuga šta je Industrija 4.0 donela kupcima u razvijenim zemljama i šta se može očekivati u Srbiji, direktor "Simens Srbija" Udo Ajhlinger kaže da je na tržištima koja su uvela digitalna rešenja kupac taj koji diktira način proizvodnje, upotrebnu vrednost proizvoda i, na kraju, i njegov izgled. Glavni kriterijum, nije više stav većine o nekom proizvodu, već su to individualne potrebe svakog kupca.
Direktor "Simens Srbija" nabrojao je još nekoliko primera novog tehnološkog trenda u praksi: Recimo, “Koka kola”, koja u pojedinim zemljama nudi mogućnost da sami napravite piće prema ličnom ukusu.
Zatim, pojedini proizvođači keksa, koji ostavljaju mogućnost da sami definišete ukus i izgled proizvoda. Digitalizovane prodavnice u kojima mena kasa za naplatu ili korpi, već se kupovina odvija digitalno, uz primenu Android aplikacije na mobilnom telefonu.
"Ove novine se uvode na tržištima širom sveta, kao i u Srbiji", kaže Ajhlinger i dodaje da, kada je reč o Srbiji, naša zemlja ide napred.
