Индустрија 4.0 - еволуција, а не револуција
БЕОГРАД : Нова генерација дигитализованих фабрика у развијеним земљама већ је променила начин рада и начин живота - најтеже послове прузели су роботи и машине, а одустало се и од масовне производње, па је циљ задовољити потребу сваког појединачног купца.
То је уједно и суштина такозване четврте индустријске револуције, назване Индустрија 4.0, која штеди време потребно да се нешто произведе, а уводи и виртуелна тестирања читавог процеса.
Овај талас иновација ускоро ће захватити и Србију, на шта указује и то што је Влада Србије прогласила дигитализацију за један од приоритета у наредним годинама и као један од најважнијих генератора убрзаног раста.
Прелазак на дигиталну платформу функционисања комплетне привреде није јефтин. Неке процене говоре да ће ЕУ ће до 2030. у Индустрију 4.0 инвестирати 350 милијарди евра.
Говорећи о великим улагањима у овај концепт, заменик председника Привредне коморе Србије Михајло Весовић признаје да Србија свакако неће бити носилац тих промена глобално гледано, али то не значи да не може да се ослони на стране компаније које би могле да инвестирају у такав начин производње у нашој земљи. Оне би биле финансијски носиоци увођења дигиталних технологија, а можда би тако подстакле и локалне партнере и добављаче да пређу на дигиталне платформе.
Весовић подсећа да су се у старој Југославији производили, примера ради, аутомобили, авиони, али су ипак технолошки делови решења, од мотора до мењача усвајани из иностранства.
"Сада смо ми они који учествују у развоју и истраживању дигиталних платфпрми и технологија. У том смислу важно је присуство Мајкрософта, Сименса, Џенерал Електрика у Србији, јер су те компаније мотиватори нових технолошких процеса”, истиче Весовић.
На питање Танјуга шта је Индустрија 4.0 донела купцима у развијеним земљама и шта се може очекивати у Србији, директор "Сименс Србија" Удо Ајхлингер каже да је на тржиштима која су увела дигитална решења купац тај који диктира начин производње, употребну вредност производа и, на крају, и његов изглед. Главни критеријум, није више став већине о неком производу, већ су то индивидуалне потребе сваког купца.
Директор "Сименс Србија" набројао је још неколико примера новог технолошког тренда у пракси: Рецимо, “Кока кола”, која у појединим земљама нуди могућност да сами направите пиће према личном укусу.
Затим, поједини произвођачи кекса, који остављају могућност да сами дефинишете укус и изглед производа. Дигитализоване продавнице у којима мена каса за наплату или корпи, већ се куповина одвија дигитално, уз примену Андроид апликације на мобилном телефону.
"Ове новине се уводе на тржиштима широм света, као и у Србији", каже Ајхлингер и додаје да, када је реч о Србији, наша земља иде напред.
