U Srbiji 50 zanatskih pivara i cela armija kućnih

Tako je od 2015. godine do sada količina zanatskog piva proizvedenog u Srbiji povećana čak četiri puta, a udeo na tržištu je s oko jedan procenat porastao na više od 2,5 odsto. Mesečno mali pivari proizvedu i 100.000 hektolitara tog pića, a osim u Srbiji, ono je našlo i put do tržišta u Rusiji, SAD i regionu. 

Interesovanje za taj posao sve više raste, mnogo malih pivara se otvara i na tržište se plasiraju piva drugačija od onih koje nude velike, industrijske pivare. Njihova ponuda je raznvorsna – svetla, tamna i crvena piva s različitim ukusima – citrus, karamel, vanila, čokolada, mango, mandarina, krastavac...

I u Vojvodini je ta proizvodnja uzela maha, a po rečima direktora pivare „Carstvo piva” Jovana Jokovića, Vojvodina je još pre 200 godina bila svetska velesila u proizvodnji hmelja i piva.

– Malo je poznato da je pre gotovo jednog veka, tačnije 1921. godine, u Bačkom Petrovcu održan Svetski kongres hmeljara, na kojem se i određivala cena hmelja, a više od 20.000 hektara bilo je pod vrhnuskim hmeljom – kaže Joković. – U poslednjih desetak godina započet je proces obnove zanatskog pivarstva, ali za sada nema pomaka u proizvodnji slada i uzgoju hmelja. Hmelj se uvozi iz Nemačke, Slovačke, Češke, SAD, Australije. U svetu trenutno vlada ekspanzija ukrštanja i eksperimentisanja s tom čarobnom biljkom koja pivu daje aromu i gorčinu. Varijacije su neverovatne, a cena kvalitetnog hmelja konstantno raste.

Po njegovim rečima, u Srbiji ima oko 50 proizvođača zanatskog piva i cela mala armija kućnih, nekomercijalnih pivara iz kojih izniču i novi mali pogoni. Ipak, udeo proizvodnje piva u ukupnoj proizvodnji i prodaji tog pića je, u odnosu na Evropsku uniju gde zanatska piva zauzimaju i trećinu tržišta, minoran jer se kod nas radi o oko dva do tri odsto. On ističe da ljudi u našoj zemlji tradicionalno vole da piju pivo, a da je sve više onih koji žele da probaju neindustrijska piva, što se najbolje vidi na festivalima na kojima stasava nova, mlada generacija poznavalaca i ljubitelja zanatskog piva. Takođe, ukazuje Joković, domaći kupci imaju blagonaklon odnos prema domaćim proizvođačima i, iako na tržištu ima i zanatskog piva iz uvoza, domaćem daju prednost.

Domaći pivari prate savremene trendove, međusobno dobro sarađuju,  dobra je saradnja i s kolegama iz regiona i sveta, a pokreću se i inicijative za regionalno udruživanje pivara u regionu. 

– Prate se novine, udružujemo se prilikom uvoza sirovina, razmenjujemo iskustva. Kvalitet piva se konstantno prati i ono se ne može naći na tržištu pre nego što se potvdi da je ispravno – kaže Joković. – Svako pivo mora proći analize u skladu sa zakonskim propisima: Zakon o bezbednosti hrane, Pravilnik o kvalitetu piva, Pravilnik o prehrambenim aditivima, Pravilnik o maksimalno dozvoljenim količinama ostataka sredstava za zaštitu bilja u hrani, Pravilnik o opštim i posebnim uslovima higijene hrane u bilo kojoj fazi proizvodnje, prerade i prometa. Ispitivanja rade akreditovane laboratorije, a obavlja se i senzorno, mikrobiloško i fizičko-hemisjko ispitivanje.

Rizici proizvodnje i plasmana domaćih proizvođača zanatskog piva su veliki, ukazuje Joković, a država ih nije prepoznala i za sada ih ne vidi.

– Ta industrijska grana direktno i indirektno zapošljava značajan broj ljudi, ali nema subvencija, tretirani smo kao i velike komercijalne pivare i plaćamo akcize kao i oni. Budući da je to posao koji mnogi tek započinju, prve tri godine su kritične. Na našem tržištu se mnogo pivara zatvara, ali istovremeno se otvaraju nove. Potreban je duži period da bi se moglo reći da li se isplati baviti tim poslom ili ne, ali je sigurno da većina zanatskih pivara u posao kreće ne zbog brze zarade nego iz ljubavi prema tom plemenitom piću i celom magičnom procesu proizvodnje.

Cena zanatskog piva zavisi od sirovina i vrste, i kako kaže Joković, kao i kod vina, nema gornjeg limita jer se u zahtevnim recepturama koriste vrlo skupe i retke sirovine. Zanatsko pivo domaćih proizvođača uglavnom se može naći u specijalizovanim prodavnicama, pabovima, a po Jokovićevim rečima, restorani su uglavnom zatvoreni za kraftere jer imaju ugovore s velikim industrijama piva.

D. Mlađenović