Porodica bistrih potoka u festivalskoj akciji „Besplatna umetnost”

Zato se slobodarska komuna Porodica bistrih potoka na planini Rudnik odlučila da slogan 16. izdanja festivala “Šumes” bude “Besplatna umetnost”. Festival je na izvol’te od 25. do 27. avgusta, a rudnička komuna nedaleko od Beograda.

“Besplatno” znači mnogo stvari, ali jednu ne - takvo nešto ne možete često videti u savremenom društvu. Sve je roba, sve je kapital, sve ima svoju cenu, pa i onaj čuveni “besplatni ručak”. Takvu ideologiju koja postaje opasno stanje (ne)svesti, Porodica bistrih potoka želi da promeni okupljanjem umetnika i ljudi željnih osećaja slobode, prirodne povezanosti sa tokovima kao što je tok bistre planinske reke ili potoka.

- “Besplatna umetnost” se bori za ideje, apstraktne forme, za eksperiment i rizične pristupe stvaralaštvu – reči su Božidara Mandića, oca najstarije komune u Srbiji, poznatog konceptualnog umetnika rodom iz Novog Sada, danas nedostupnog usled “fri (no) mobile” zone na Rudniku. – To znači brzo delovanje i stvaranje umetnosti na licu mesta. Možda je najveća vrednost u Porodici bistrih potoka to što ovde pored učešća poznatih avangardnih trupa i sami gledaoci počinju da stvaraju, jer umetnost jeste sve, ali ne i svašta. Prema tome, svaki čovek i jeste neka vrsta autora, stvaralac koji ima prava na estetiku i predloge. Pozorište i svakolika umetnost nam daje šansu da svet bude drugačiji, a ja volim da kažem i bolji i plemenitiji.

Festival Pordice bistrih potoka na Rudniku, slikovito nazvan “Šumes”, poseti u proseku 150 zaljubljenika u prirodu, njoj pripadajuće ljude i umetnost, u okviru koje se stvara od drveta, kamena, vode, znoja, čak i mokraće. Svoje učešće ove godine su najavili Ljubivoje Ršumović, Ljubivoje Tadić, Dah teatar, MimArt, Sandra Sterle, Boris Kovač i još mnogo zavnih i nezvanih gostiju. Svi su dobrodošli (uz vreće za spavanje, malo hrane i dobre volje)!

- Pored predstava, gledaćemo filmove Dragomira Zupanca, razgovaraćemo o intelektualnoj krizi 21. veka i pokušati, eto, makar na mikroprostoru, da revitalizujemo status umetnika intelektualca koji se danas izgubio pod uticajima savremenog kapitalističkog sveta. Pravimo hepening kakav je vladao 1968, duh optimizma, koji je sada možda potrebniji od hleba, jer je čovečanstvo postalo siromašno upravo po predlozima i paradigmama kapitalizma. Zato je veoma važno da danas govore ljudi koji imaju nade.      

I. Burić