U Vojvodini lokala sve više, a zakupaca sve manje

Što se više ide ka periferiji, cene se spuštaju, i to drastično. U Srbiji nije lako ni pokrenuti ni voditi mali biznis, a baš ta vrsta poslovnih ljudi zakupljuje lokale pa i tu treba tražiti razlog slabog interesovanja. Osim toga, tu je i nova, vrlo ozbiljna konkurencija. Na obodima većih gradova u Vojvodini izgrađeni su tržni centri. Tu je izbor svih mogućih roba i usluga veći, nude se besplatni koncerti, radionice za decu, Zato se tamo ide porodično – na izlet i u kupovinu.

Kakva je situacija u manjim i većim gradovima, pre svega u Novom Sadu? Zmaj Jovina i Dunavska ulica su pune, a kupci rado posećuju i tržni centar „Big” na periferiji. Uskoro neće morati da idu tako daleko, prema Klisi. Blizu SPC „Vojvodina” gradi se novi tržni centar. Biće tu lako da se skokne, posebno stanovnicima Limana.

– Otvaranje tržnih centara definitivno utiče na tržište izdavanja nekretnina – kaže menayer u agenciji za nekretnine „Imo centar” u Novom Sadu Marina Ivković. – Mnogi veliki brendovi su se preselili tamo da budu bliže potrošačima. Baš dolazak kompanija koje nude brendiranu robu promenio je i tržište onih koji zakupljuju lokale blizu centra. Tu su išli mahom kupci s nešto plićim yepom. Danas je takvih malo, a i oni radije biraju brendirano. U Zmaj Jovinoj ulici i Dunavskoj s ulične strane opremljen lokal od 50 kvadrata se mesečno rentira za 1.000 evra. U okolnim ulicama tu gde se ljudi šetaju je 500 evra. Već malo dalje se pada i na deset evra. Gazdi se isplati da makar simbolično zaradi i da ne snosi sam troškove, ali nema zainteresovanih, kao ni u starijim delovima grada između centra i periferije.

U Novom Sadu se pojedinci snalaze tako što lokale izdaju povoljno za kancelarije. U Centru „Lupus” više je pisaćih stolova nego tezgi, mana mu je što nije s ulične strane, prema pešačkoj zoni. Interesovanja za lokale ima i u novoizgrađenim delovima grada, poput Bulevara Evrope. Tu je mnogo novih stanova. Useljavaju se ljudi koji ne žele da za svaku sitnicu idu dalje od nekoliko ulica pa se tu traže lokala za frizerske salone, krojačke radionice. Veći trgovinski lanci tu traže veće lokale za samousluge, a cene su i upola niže nego u centru grada.

S promenama navika potrošača sreću se i rentijeri lokala u Zrenjaninu. Od kada je pre dve godine otvoren tržni centra „Aviv”, kupci su se preselili tamo, a pogoduje im što su dobili i autobusku liniju do te destinacije.

– Zakupci lokala se interesuju samo za uži centra grada – objašnjava Gordana Božić iz agencije „Gsigma”. – Tu se za lokal od pedesetak kvadrata plaća mesečno od 500 do 750 evra. Za okolne ulice niko i ne pita. Vlasnici koji to mogu, šaltuju se na nove poslove i investicije. Kod nas je to izgradnja hostela. Sve je više poslovnih ljudi koji dolaze u Zrenjanin da tu provedu tri ili šest meseci. Vlasnici stanova za izdavanje više vole stalne podstanare, a hotelski kapaciteti često nisu dostupni, ili nemaju dovoljno zvezdica. U Zrenjaninu se zato podižu dva hostela s manjim apartmanima, i to od šest do osam jedinica. Do sada su se mahom nudili prepravljeni prostori u starim kućama. To baš nije bilo po ukusu te nove vrste zakupaca. Ali eto, kada ima interesovanja, nađe se i novac za investicije.       

D. Vujošević

Kafići i kancelarije u Rumi

– Ruma nema tržni centar – kaže Tijana Milošević iz agencije za nekretnine. – Najskuplje se izdaju nekretnine u samom centru, na gradskom trgu. Tu je cena od 500 do 700 evra za lokal od pedesetak kvadrata. Najviše ih iznajmljuju privatnici za kafiće. Na periferiji lokal iste veličine i opremljenosti može se unajmiti za 80 evra, ali teško tako ide. Zato se na obode grada uglavnom izmeštaju kancelarije jer je to jeftinije. Neko vreme su banke bile zainteresovane za centar, ali sada se više i ne sećam kada je došla neka nova banka da kod nas otvori ekspozituru i iznajmi lokal.