Tabaković: Očuvaćemo cenovnu i finansijsku stabilnost i ubuće

Tabaković se, na prezentaciji avgustovskog Izveštaja o inflaciji u Narodnoj banci Srbije, u kratkim crtama osvrnula na rezultate centralne banke ostvarene u proteklih pet godina, ističući da je inflacija u tom periodu ostala niska, stabilna i predvidiva.



"Po ostvarenoj stabilnosti cena Srbija je sada uporediva s drugim evropskim zemljama - od početka ove godine inflacija se kreće u granicama novog, nižeg cilja, i u julu iznosi 3,2 odsto međugodišnje", rekla je Tabaković. 



Podsetila je da su kamate na kredite privredi, stanovništvu, i na zaduživanje države znatno snižene, što je doprinelo većem raspoloživom dohotku, rastu kreditne i ekonomske aktivnosti i uspešnijoj fiskalnoj konsolidaciji.



"Kamatne stope na nove dinarske kredite privredi i stanovništvu smanjene su tokom prethodne četiri godine za preko 10 procentnih poena", navela je guverner, precizirajući da su kamate na evroindeksirane kredite oborene za 3,5 procentnih poena za privredu i za 3,8 procentnih poena za stanovništvo.



Kamatne stope na dinarske državne hartije su smanjene za preko 7,0 procentnih poena, u zavisnosti od ročnosti.



Bitno niže kamatne stope, ubrzanje ekonomske aktivnosti i oporavak tržišta rada, kako je dodala, uticali su na rast tražnje za kreditima, pri čemu je samo ove godine međugodišnji rast kredita ubrzan dostižući u junu 4,5 procenata, a kad se isključe efekti otpisa problematičnih kredita, onda je taj rast čak 6,7 procenata.



Tabaković je među značajne rezultate NBS u proteklih pet godina svrstala i očuvanje stabilnosti kursa dinara, čemu su doprinele pravovremene intervencije centralne banke na međubankarskom deviznom tržištu.



"U poslednjih pet godina, zaključno s julom, intervencijama na deviznom tržištu ukupno je neto prodato 765 miliona evra, uz nominalnu deprecijaciju dinara prema evru od 1,5 odsto. To je osetno manje od 5,7 milijardi evra neto prodaje u pet godina pre toga, kada je nominalna deprecijacija dinara iznosila 33,2 procenta", istakla je guverner.



Bruto devizne rezerve zemlje su, kako je dodala, održane na adekvatnom nivou, dok su u neto iznosu povećane sa 6,6 milijardi evra krajem 2012. na 8,4 milijarde evra na kraju 2016. godine.



Tabaković je predočila da se poverenje u dinar postepeno vraća, o čemu svedoči podatak da je učešće dinarskih kredita kod stanovništva povećano sa 35 posto krajem 2012. godine na sadašnjih gotovo 50 posto, a istovremeno je poraslo i učešće dinarskih depozita u ukupnim depozitima sa ispod 20 procenata na oko 30 odsto. 

Prema njenim rečima, očuvanje cenovne i finansijske stabilnosti odrazilo se i na poboljšanje kreditnog rejtinga zemlje, na bolje mesto Srbije na Duing biznis listi, kao i na rast stranih direktnih investicija, koji je u prethodne dve godine iznosio po 5,5 odsto bruto domaćeg proizvoda i bio više nego dovoljan da pokrije deficit tekućeg računa platnog bilansa.



Ekonomista i član Saveta guvernera Stojan Stamenković, koji je prisustvovao prezentaciji izveštaja o inflaciji u NBS, ocenio je da pad u građevinskom sektoru od pet odsto u drugom kvartalu i slabiji rast investicija za 1,3 odsto mogu negativno da utiču na projektovani rast BDP-a od 3,0 procenta u 2017.godini.



On je rekao da za BDP nisu važne investicije za lepotu života, i one koje se najavljuju, već one koje će uticati na privredi rast.



Guverner NBS Jorgovanka Tabakoviće je na to odgovorila da se ne radi o investicijama za lepotu života već da grad bude uredan i da bude turistički atraktivan, jer rast turizma utiče i na bruto domaći proizvod. 

NBS očekuje nižu inflaciju u ovoj i narednoj godini

„Narodna banka Srbije snizila je projekciju inflacije za ovu i narednu godinu u odnosu na prognozu iz maja, ali će ona ostati u granicama cilja od 3,0 odsto plus/minus 1,5 procenata u tom periodu.



Projekcija je snižena zbog manjeg od očekivanog rasta potrošačkih cena tokom drugog tromesečja 2017, kao i nižih uvoznih cena izraženih u dinarima, kako primarnih poljoprivrednih proizvoda, tako i nafte, navodi se u avgustovskom Izveštaju o inflaciji, koji je danas predstavljen u NBS.



Potrošačke cene su u drugom tromesečju porasle za 0,5 odsto, što je manje nego što je predviđano u maju.



Međugodišnja inflacija se spustila poslednjih meseci na 3,2 procenta u julu, dok je bazna inflacija (koja isključuje volatilne cene energenata i hrane) ostala niska i stabilna na nivou od oko 2,0 odsto. Njen nivo je u julu iznosio 1,7 procenata.



Prema proceni NBS, inflacija će se u avgustu dodatno smanjiti usled "izlaska iz međugodišnjeg obračuna prošlogodišnejg poskupljenja mesa, a zatim će se u septembru naći na neznatno višem nivou nego krajem drugog tromesečja".



Komentarišući potencijalne efekte suše na potrošačke cene, Branko Hinić, zamenik generalnog direktora Direktorata za ekonomska istraživanja i statistiku u NBS, rekao je da očekuje da će se agrometeorološki faktori odraziti na primarnu poljoprivrednu proizvodnju, pre svega na kukuruz i soju.



Prema njegovim rečima, to neće uticati na manju ponudu na domaćem tržištu, jer postoje dovoljne zalihe, ali će verovatno količine za izvoz biti manje.



Naglasio je, takođe, da na te cene dominantno utiču kretanja na međunarodnom tržištu, tako da je, prema njegovom mišljenju, moguće samo kratkoročno odstupanje tih cena na domaćem tržištu. 



Hinić je dodao da ne očekuje značajnije oscilacije u ponudi voća i povrća.