Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Obeležena godišnjica smrti Arčibalda Rajsa

09.08.2017. 09:21 09:41
Piše:
Foto: FoNet

Godišnjica smrti istaknutog humaniste, kriminologa i prijatelja Srbije Arčibalda Rajsa svečano je obeležena juče, državnom ceremonijom u Topčiderskom parku.

Vence su na spomenik Rajsu, podignut 1931, položili i odali poštu izaslanik predsednika Republike Nikola Selaković, u ime vlade Srbije državni sekretar Ministarstva rada Negovan Stanković, kao i predstavnici Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, Kriminalističko-policijske akademije, Grada Beograda, Udruženja za negovanje tradicije narodnooslobodilačkih ratova, Udruženja potomaka Solunskih ratnika i građani.

Generalni sekretar predsednika Republike Nikola Selaković smatra da doktora Arčibalda Rajsa nismo zaboravili sve dok ga se ne sećamo samo na današnji dan kojim se obeležava godišnjica njegove smrti, “već i na svakom koraku ponavljajući ono što je on ponavljao u čitavom periodu od 1914. dokle je bio živ”.

„A ponavljao je istinu o stradanju srpskog naroda naročito 1914-1915, ali i svedočio njegovu golgotu, povlačenje kroz Albanske gudure, vaskrs države na Krfu, Solunskom frontu i oslobođenje“, rekao je Selaković, istakavši da Rajsa Srbi ne treba samo da se sećaju po profesionalnom pozivu i etici koja je dokazana u tom periodu, kada je kao kriminolog postupao u Srbiji, najviše na prostoru Mačve, Podrinja, zapadne Srbije.

Rodolf Arčibald Rajs bio je švajcarski forenzičar, publicista, doktor hemije i profesor na Univerzitetu u Lozani. Istakao se kao kriminolog radom na istraživanju zločina nad srpskim stanovništvom u vreme Prvog svetskog rata.

U Srbiju je došao da istražuje zločine austrougarske, nemačke i bugarske vojske nad civilnim stanovništvom, na poziv srpske vlade 1914. godine. Pred kraj života objavio je svoj ratni dnevnik u knjizi “Šta sam video i proživeo u velikim danima”, a pre toga objavio je “Pisma sa srpsko-makedonskog fronta”, dok, kao svoje posmrtno zaveštanje srpskom narodu ostavio je neobjavljen rukopis knjige “Čujte Srbi!”. 

Piše:
Pošaljite komentar