„Koviljsko-petrovaradinski rit” opčinio čak i princa Čarlsa

„Nalazi se na desnoj i levoj obali Dunava, u jugoistočnoj Bačkoj i severoistočnom Sremu. To su geografski dve odvojene celine, koje su ipak povezane rekom“, kaže dr Vladimir Stojanović s Katedre za geoekologiju na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu. „Ramsarska konvencija predstavlja okvir za aktivnosti na nacionalnom nivou i za međunarodnu saradnju u cilju očuvanja i mudrog korišćenja tzv. vlažnih staništa. Ovde su suštinska vrednost brojni rečni meandri, kanali, bare, jezera, vlažne livade i šume. Dunav je najviše uticao na takve prirodne vrednosti, pre svega formiranjem aluvijalne ravni, niske reljefne celine čije niže delove redovno plavi u toku svake godine. Takvi uslovi su pružili utočište brojnim životinjskim i biljnim vrstama, od kojih su mnoge i ugrožene, na primer, rebratica i raznorotka. Rit je mrestilište za brojne vrste riba, a čuven je i po ornitofauni.“

U Koviljsko-petrovaradinskom ritu sklonište su, između ostalih ptica, našle crne rode. Interesantno je da, za razliku od belih, koje nemaju glasne žice pa se oglašavaju klepetanjem krilima, umeju da pevaju. Budući da se veoma plaše ljudi, retko ko se može pohvaliti da ih je video. Dobro oko zapaziće i gnezda orla belorepana, u kojima se, po pričama, ponekad pronađe čak i prase jer, ukoliko je prinuđen, jede i lešine koje plutaju u vodi. Valja pomenuti i veliku belu čaplju i gaka, proganjane i ubijane da bi njihova duga pera ukrašavala šešire plemstva.

Neophodan centar za posetioce

„Koviljsko-petrovaradinski rit je, zajedno s Fruškom gorom, najznačajniji prirodni turistički potencijal Novog Sada“, kaže dr Vladimir Stojanović. 

„Zato je neophodno da dobije dobro opremljen centar za posetioce u kojem bi im bile dostupne sve informacije o ritu, ali i neki drugi sadržaji: izložbe i prirodnjačke postavke, sala za projekciju filmova, prodavnica suvenira… Najvažnije je da predstavnici upravljača zaštićenog područja, JP „Vojvodinašume”, i dalje budu zainteresovani za prezentaciju prirodnih vrednosti.“

Rit posećuju samo malobrojni zaljubljenici u prirodu. Međutim, ne treba zaboraviti da je do sada bio predmet brojnih istraživanja u naučnim projektima, ali i da je važan za obrazovanje mladih stručnjaka u raznim oblastima (geografija, ekologija, biologija, šumarstvo, turizam). Nekima je zanimljiv kao destinacija eko-turizma. Prošle godine ga je posetio i princ Čarls, koji je očigledno dobro upućen u prirodne i kulturne vrednosti krajeva koje obilazi.

Prirodni predeli duž velikih reka u kontinuitetu su ugroženi još iz vremena velikih kolonizacija u 18. veku. Tada je otpočelo kultivisanje i prilagođavanje prirode sve brojnijim žiteljima na području današnje Vojvodine i ono se očitovalo, pre svega, u brojnim melioracijama i podizanju nasipa. Kako je vreme odmicalo, ti nasipi su bili sve čvršći i jači pa su plavne ravnice aluvijalnih ravni odvajane od reka. Koviljski rit izbegao je takav direktan uticaj i isušivanje, ali, s druge strane, zarastanje pod uticajem prirodnih faktora je neminovan proces.

„Zagađene vode u okolini rita koje na kraju ipak ovde završe, eutrofizacija, gubitak staništa i nemar pojedinih posetilaca nešto je što narušava prirodnu ravnotežu. Najzad, takvim predelima prete i klimatske promene u vidu porasta temperature vazduha, koja potom utiče i na hidrološki režim“, tvrdi naš sagovornik.

Pitanje benefita koje pružaju vlažna staništa veoma je složeno i predmet je brojnih analiza.

„Kao svako drugo zaštićeno područje, i Koviljsko-petrovaradinski rit ima svoju ekološku, ekonomsku i društveno-kulturnu vrednost. Šumarstvo je veoma važno u ekonomskom smislu. Dalje, tu su ribarstvo, stočarstvo, a očekivano je i da turizam ovde realizuje svoju šansu. Najvažnije je da sve te delatnosti, kao izvor zarade za ljude na ovim prostorima, budu održive u ekološkom smislu. Ako se to ne dogodi, specijalni rezervat prirode će izgubiti svoj smisao“, zaključuje Stojanović.

S. Milačić