Račun za komunalije plaća se i u prodavnici i menjačnici
Plaćanje računa za struju, komunalije, mobilni telefon ove sedmice počelo je i u prodavnicama „Maksija”.
Tako je ovaj lanca iskoristio mogućnosti koje još pre gotovo dve godine pružio Zakon o platnim uslugama – da platnim prometom mogu da se bave i druge institucije koje ispune uslove a ne samo banke. Do sada ih, sudeći po sajtu Narodne banke Srbije, ima 12. Njihove usluge naplaćuju se jeftinije nego kod banaka. Zato su ih građani rado prihvatili, a u manjim mestima su često i jedino mesto za platni promet. Nova usluga koju „Maksi” nudi zove se „Svrati i plati”, a tokom obavljanja kupovine moguće je platiti i račune za struju u ukupnom iznosu zaduženja, zatim „Infostan” – samo za teritoriju Beograda, kao i račune „Telekoma Srbija”, VIP-a, „Oriona”, „Telenora” i „Pošta neta”. Osim plaćanja računa u gotovini, svim potrošačima omogućeno je i plaćanje putem „viza”, „dina” i „master” kartice. U „Maksi” marketima u Novom Sadu u centru kažu da i oni to rade.
Kada je 1. oktobra 2015. stvorena zakonska mogućnost da, sem banaka, i drugi počnu da se bave platnim pometom, mnogi su najavili da će iskoristiti tu mogućnost i ući u novi biznis.
Od pomenutih dvanaest novih učesnika na tržištu platnog prometa, deset ih je sa sedištem u Beogradu, a po jedan je iz Šapca, odnosno Novog Sada. U najvećem gradu u Vojvodini to je platna institucija „Pejspot”. Imaju razgranatu mrežu za plaćanje širom Srbije, sarađuju sa 150 partnera, najviše menjačnica i marketa. Kod njih se takođe mogu platiti računi, ali i obavititi trasferi novca, uplatiti pazar. Tarifa je jedinstvena: za račun do 1.000 dinara provizija je 40 dinara. Preko te sume, do 10.000 dinara je isto plus dodatak od 0,5 odsto vrednosti računa, a za veće iznose i provizija je nešto veća. U nižu tarifu uklapaju se i troškovi koje za struju, komunalije i telefon izdvaja prosečno domaćinstvo u Srbiji. U „Pejspotu” kažu da vode računa o konkurenciji i da su od pojedinih banaka i upola jeftiniji. Njihov partner je i lanac supermarketa „Univereksport”. Osim u objektima na Futoškom i Sentrandrejskom putu u Novom Sadu, svoje tačke „Pejspot” ima i u njihovim radnjama u Kikindi, Novom Bečeju, Banatskom Velikom Selu, Mokrinu, Zrenjaninu i Sremskoj Mitrovici.
O tome kako izgleda poslovanje u toj branši direktorka „Pejspota” Dubravka Bjekić kaže:
- Radimo nešto više od godinu i zadovoljni smo –navodi ona. – Sem uplata i isplata novca, mi smo i zastupnik američke kompanije „Rijatrans” koja jse bavi transferom novca na međunarodnom planu. Naša mreža poslovanja je u celoj zemlji, a najrazgranatija je u Vojvodini. Pratimo gde banke napuštaju varošice i druga mesta i tamo nalazimo načina da im preko naše mreže ponudimo usluge. Za ulazak u sistem „Pejspota” nije dovoljna dobra volja. Svi koji su postali naši saradnici, ili to planiraju, treba pre svega da ispune uslove koje je predvideo zakon i Narodna banka Srbije: ne smeju da budu kažnjavani, moraju da ispunjavaju odgovarajuće performanse u poslovanju. Naši menayeri na lokalnom nivou to proveravaju. Ako budući partner prođe provere, ulazi u krug i potpisuje ugovor.
Kada formiraju cene svojih usluga, novi igrači na tržištu veoma vode računa o cenama usluga i klijenteli. U „Kendi šopu” Novom Sadu kažu da je tarifa za račun 40 dinara jer su tako pet dinara jefiniji nego poštanski šalteri. Što se tiče klijentele, kažu da je najbitnije da ih prihvate penzioneri.
Monopol banaka u oblasti platnog prometa definitivno je razbijen.
Direktorka Bjekić naglašava da je širenju posla doprinela i sama Narodna banka. Zakon o platnim uslugama je izuzetno moderan, harmonizovan sa sličnim propisima u Evropskoj uniji.
„Pejspot” je prisutan u većim garadovima u Srbiji, ali i manjim mestima. Između ostalog to su Mokrin, Gospođinci, Titel, Bač, Ada, Apatin, Ečka, Futog i Inđija.
D. Vujošević
