Dijalog o Kosovu: Vladajuća koalicija bez dileme, opozicija kalkuliše

Budući da se već oglašavaju partije, nevladine organizacije, ali i pojedinci čije mišljenje je značajno za tu temu, na neki način se može reći da je priremna debata već uveliko počela.

I sam Vučić ovih dana je izjavio da je veoma zadovoljan što je širok društveni dijalog o Kosovu i Metohiji pokrenut, pa makar on bio i „Ua, Vučiću!” Istakao je da je zahvalan mnogim intelektualcima i mnogim ljudima iz nevladinog i civilnog sektora, nevladinih organizacija, koji su prihvatili razgovore, kao i Crkvi i nekim ljudima iz Akademije (SANU) koji žele da učestvuju u toj raspravi. Odbacuje kao loš izgovor svojih političkih protivnika to što se žale da ih napada i omalovažava, a sada ih poziva na dijalog.

„Pa, ne zovem ja vas zbog sebe, ne molim vas da učestvujete“, rekao je Vučić novinarima, i istakao da je „dijalog pokrenuo da vidimo da li možemo da rešimo problem, a ne da ga stavljamo pod tepih, kako to stalno radimo”.

Kako stvari trenutno stoje, oprečna mišljenja o tome treba li otvoriti tu temu na način kako je incirao Vučić najprimetnija su među političkim strankama. Vladajuća koalicija nema dilemu pa su partije koje su njen deo, kao što su do sada podržavale sve Vučićeve poteze, iskazale spremnost da to učine i ovog puta. Neke od njih, poput SDPS-a, već iznose predloge, pa je tako predsednik te stranke i ministar Rasim Ljajić izašao u javnost s idejom po kojoj bismo, kroz tri koraka, odnosno faze, došli do rešenja koje ne bi značilo priznavanje nezavisnosti KiM. 

Kada je o opoziciji reč, gotovo da će, ako se sudi po prvim reakcijama, biti preslikana situacija kakva je bila uoči izbora nove vlade. Partije koje tada nisu došle na Andrićev venac na konsultacije, kao da i ovoga puta kalkulišu šta je politički više štetno ili korisno – otići kod Vučića na kanabe, ili ne odazvati se. Reakcije se kreću od optužbi da Vučić ne poštuje političke oponente, do toga da ga, poput Saše Jankovića, optužuju da poziv koji je uputio preko medija ne sadrži iskrenu želju za dijalogom, već da šef države želi svoju odgovornost za buduće poteze da prenese na čitavo društvo. Ima političara koji, poput lidera Pokreta „Dveri” Boška Obradovića, zovu Vučića na razgovor, ali pred TV kamerama, dok je predsednik radikala poručio u svom maniru da, kada je o Kosovu reč, „nema više dijaloga, ostaje samo Lazareva kletva”. Osim vlasti, na udaru su se i ovoga puta našle partije koje, i pored toga što nisu u korpusu vladajuće većine, žele da razgovaraju s Vučićem, pa su LDP i LSV ocenjeni kao „ne prava opozicija, već Vučićeva opozicija”.

Priča o dijalogu nad sobom ima i senku očekivanih beogradskih izbora, pa opozicione stranke poput DS-a, SDS-a, Nove stranke ili Jankovićevog pokreta, izbegavaju sve ono što bi moglo izgledati kao približavanje Vučiću. Ali, barem do sada, takav vid bojkota nije donosio velike političke poene. U vreme protesta koji su se dešavali nakon predsedničkih izbora, deo pristalica zahtevao je od opozicije da napusti parlament, ali nijedna od stranaka koje imaju poslanike nije prihvatila taj apel. Argument za to bio je da je skupštinska govornica jedino mesto gde opozicija može iskazati svoje stavove. U tom tonu moglo bi se onda postaviti pitanje da li je dijalog koji je inicirao Vučić prilika da mu iznesu svoje viđenje kosovskog rešenja.

Za sada Vučić ne otkriva koja je njegova polazna tačka za razgovore o rešenju kosovskog čvora. Još pre dva meseca, kada je prvi put izneo tu ideju, nije izneo nijedan detalj, rekavši da to ne može da učini jer ne želi pre bilo kakvog razgovora da iznosi svoj stav.

„To nije dolazak kod mene pa da nešto sa mnom razgovarate. To je šira društvena rasprava, u više širokih koncentričnih krugova, da saznamo, naučimo više, da realno pristupimo svemu i vidimo možemo li da rešimo problem, a ne da ga stavljamo pod tepih, kao što to stalno radimo“, rekao je tada Vučić.

Ne treba zaboraviti da je tada najavio društveni dijalog ne samo o Kosovu već i o regionu i o Ustavu Srbije.

„A ja želim da otvorimo društveni dijalog koji će trajati tri meseca, šest meseci, o obe teme, i o našem odnosu prema KiM i našem odnosu prema regionu, da vidimo kakva nam je politika, gde vidimo Srbiju za 20 godina, da vidimo sadržaj te politike“, rekao je Vučić.

On je podvukao da želi da u dijalogu učestvuju sve političke stranke i njihovi predstavnici, sve verske zajednice, civilno društvo, da se čuje njihov glas gde vide Srbiju.

– Kada strateški postavite ciljeve, onda ćete moći da nađete put – zaključio je on.

Gotovo da su sve ključne stranke u parlamentu, osim „Dveri”, pa i neki političari koji su napustili stare partije, u nekom trenutku bile na vlasti. Pre svih, tu su nekadašnji predsednik Srbije Boris Tadić i eksministar inostranih poslova Vuk Jeremić, kojima je Kosovo svojevremeno bilo u opisu poslova. Pošto dijalog uvek znači iznošenje stava, a ne samo puko slušanje druge strane, moglo bi se u slučaju bojkota priče o KiM, protumačiti da opozicija i nema stav o tome kako rešiti pitanje južne pokrajine. 

Desno orijentisane stranke opozicije u više navrata su tražile skupštinsku raspravu o situaciji na KiM, protiveći se briselskim dogovorima i razgovorima. Ukoliko bi rasprava koja je pokrenuta na Andrićevom vencu dovela do nekih zajedničkih imenitelja političke javnosti Srbije, ceo posao mogao bi rezultirati platformom, deklaracijom, možda i rezolucijom, koju bi konačno verifikovao srpski parlament, kao najviše zakonodavno predstavništvo.

Svetlana Stanković