Dijaspora rodnoj grudi doturi 2,7 milijardi evra
Naime, procenjuje se da su stranci prošle godine u Srbiju investirali oko 1,9 milijardu evra, što je 5,4 odsto BDP-a. U doznake iz inostranstva računa se novac koji su naši ljudi iz dijapore slali porodicama ili rođacima u Srbiji, kao i penzije i invalidnine pristigle na bankovne račune povratnika u otaybinu.
Računica pokazuje da doznake iz dijaspore čine oko devet odsto bruto domaćeg proizvoda. One stižu na oko 800.000 adresa pa se procenjuje da dijaspora godišnje šalje od 370 do 800 evra po stanovniku. Po istraživanjima, čak 23 odsto stanovnika naše države ima bar jednog člana porodice u inostranstvu. Deo novca, koji registruje Narodna banka Srbije, šalje se preko banaka, ali postoji o onaj nergeistrovani, koji stiže autobusima ili ih sami naši državljani iz dijaspore donose u otaybinu.
Istraživač Fonda za razvoj ekonomske nauke Marko Vladisavljević ocenjuje da doznake iz inostranstva naše stanovništvo štite od većeg siromaštva jer u proseku čine trećinu njihovih ukupnih prihoda.
– Članovi domaćinstva koja primaju doznake u razgovoru s istraživačima najčešće su izjavljivali da većinu tog novca troše na osnovne potrebe – hranu, odeću, obuću i plaćanje računa – objasnio je Vladisavljević. – Stari ljudi u selima tim novcem plaćaju i lečenje. Bez razlike da li žive u gradovima ili selima, svi ističu da bi bez tih para njihov život bio mnogo teži. Ako bi ta domaćinstva ostala bez tih primanja, država bi morala da preuzme brigu o njihovoj socijalnoj zaštiti, zato što doznake ne bi mogli zameniti ličnom zaradom. Taj novac koji stiže iz inostranstva štiti mnoga domaćinstva od veće socijalne ranjivosti.
Istraživačica Fonda za razvoj ekonomskih nauka Galjina Ognjanova smatra da će priliv doznaka iz inostranstva rasti do kraja ove decenije, ali će se istovremeno povećavati i broj emigranata iz Srbije. Stručnjaci procenjuju da će povećanje migracije od 12 odsto doneti rast doznaka za petinu.
Jedan od najboljih poznavalaca srpske dijaspore Vladimir Grečić ističe da naši ljudi u inostranstvu ne spadaju među najbogatije, ali da ne zaboravljaju rodnu grudu i da to neće činiti ni ubuduće.
– Ma gde bili, naši ljudi šalju novac svojima, čak i u kriznim godinama nastoje da pomognu svoje siromašne rođake u zavičaju – rekao je Grečić.
Po podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, broj onih koji odlaze iz Srbije stalno je u porastu. Tako se procenjuje da je od 2007. do 2014. godine Srbiju napustilo oko 58.000 ljudi, po čemu je ona na prvom mestu po odlivu mozgova. Stručnjaci tvrde da će se taj trend nastaviti, tako da bi se doznake već za pet godina mogle znatno uvećati. S druge strane, procenjuju da će to dovesti do toga da Srbija ostane bez obrazovanih ljudi, a samim tim i s manjim šansama za napredak.
LJ. Malešević
Godišnji prosek doznaka oko devet odsto BDP-a
Od 2010. godine do lane godišnji prosek doznaka iz inostranstva je oko 2,75 milijarde evra. U isto vreme, strane direktne investicije variraju, ali su redovno manje od doznaka iz dijaspore. Izuzetak je bila jedino 2011. godina, kada su doznake iznosile 2,79 milijarde, a direktne strane investicije 3,31milijarde evra.