Zalutali meci ubijaju i ranjavaju nedužne

U Novom Sadu je nedavno pogođena metkom devojčica, dok se bezbrižno zabavljala na dečijem rođendanu,  a za događaj je okrivljen policajac koji je, navodno, šenlučio na svadbi. 

Takođe, još uvak je u sećanju događaj  koji je uznemirio javnost, nerešeno ubistvo  u istom gradu, a to je slučaj kad je na volšeban način pre sedam godina poginuo tekstopisac i kompozitor Velibor Vučurović (31) iz Feketića. Njega je uveče na Bulevaru Jaše Tomića pokosio metak kroz kišobran, dok je hodao trotoarom. Ovakvih slučajeva nije malo, a i jedan je previše. Šta o njima kažu stračnjaci?        

Novosadski sudski veštak za balistiku, vatreno i hladno oružje,  Vladimir Dopuđa kaže za “Dnevnik” da je imao u svojoj dugoj policijskoj karijeri dosta dogadaja iz ove oblasti.

Meci su relativno često završavali u kućama, u televizorima, roletnama ali i  ljudima. Nije bila retkost, pogotovo devedesetih godina prošlog veka,  da prilikom proslava nečega stanarii zaležu po podovima svojih stanova. Pucanje u naseljenim mestima je oduvek bila veoma rizična rabota“, kaže naš sagovornik.

Dopuđa ističe da svako ko uzme pištolj, revolver,  pušku,  a posebno karabin, koji može da ima domet pet kilometara, dok je ubojit i na više od  2.000 metara, treba da uključi alarm u glavi čim uzme oružje u ruku.

„Ja sam svoj karabin prodao, jer je strašno moćno i potencijalno opasno oružje. Nisam hteo da pucam u jednom ataru, a da neko dete padne u nekom obližnjem selu. Ako u  nešto pucate, možete ga promašiti, ali i pogoditi slučajno neku osobu. Isto tako, ako pucate u vazduh, možete nekoga pogoditi. Nekada su ljudi mogli pucati bezbrižnije po  brdima i planinama, pa metak padne u šumu i nikom ništa. Ipak, taj metak mora negde završiti. On mora da padne, gde god pucali, pa i ako gađate nebo. A može da pogodi, nečiju lobanju, oko, kičmu ili bilo koji vitalni organ. Sećam se slučaja da je metak slučajno usmrtio devojčicu sa preko jednog kilometra, tako da šenlučenja mogu biti kobna i na veoma velikoj udaljenosti od žrtve“, napominje Dopuđa.

Velika punjenja imaju imaju velike domete

On kaže u vezi sa slučajem koji smo pomenuli s početka teksta, u kojem je ranjena devojčica,  da naši policajci duže pištolje CZ 99, “duge devetke”

„Osnov svega u ovakvim situacijma je, pre svega, dobro urađen i organizovani  uviđaj uz dobro obučene krim – tehničare, koji znaju da izuzmu dobar materijalni trag. Drugi korak, još važniji, je kvalitetno čuvanje materijalnih dokaza, da bi zrno, čaura ili drugi materijalni trag da bi se posle, u laboratoriji, obavili složena biološka i hemijska veštaćenja,  da bi mogli da se utvrde značajni tragovi za rasvetljavanje dela i otkrivanje osumnjičenog“, naglašava Dopuđa.

Sudski veštak za balistiku  Vladimir Dopuđa se prisetio slučaja iz devedesetih godina, proškog veka, kada je radio u policiji.

„Jedna  Futožanka je bila pogođena u ruku dok je bila naslonjena na svinjac u svom dvorištu, u ušorenoj ulici.  Lekari su joj izvadili zrno, ali nismo znali ko je ispalio metak. Na bazi podataka o položaju zrna u ruci i položaja tela, mi smo utvrdili odakle je hitac ispaljen. Potom smo nakon pomoći kolega koji su oduzele oružje na destinaciji koju smo mi utvrdili, ustanovili iz kojeg pištolja je ispaljen hitac i to u  vreme nekog slavlja. Ostalo je da se u sudskom postupku  utvrdi ko je pucao iz zaplenjenog oružja, jer ne mora da znači da je to učinio vlasnik. Uglavnom, slučaj je  procesuiran, ali mnogo nam je značilo da smo posedovali  zrno koje smo istražili pod mikroskopom“, ispričao nam je Dopuđa.

Prema njengovim rečima,  pri uglu od 45 stepeni ispaljivanja hica mogu se očekivati daleki dometi. Velika i jaka punjenja imaju imaju velike domete i značajnu probojnu moć.

„Recimo, pomenuti pištolji “CZ 99” koju koriste pripadnici MUP . a, imaju maksimalni domet zrna oko 1.600 metara u nekoj idealnoj paraboli, odnosno putanji, u zavisnosti od punjenja metka, modela,  njegove starosti.  Ima dosta parametara koji utiču na nalaze veštačenja, pa tu su još između, ostalog, kinetička energija, otopor vazduha …  Inače, zrno pištolja ne pada slobodnim padom, a ono je u ovom slučaju teško skoro osam grama“, navodi naš sagovornik.

Zrno ne leti apsolutno ravno

Prema rečima Dopuđe, postoji čitava lepeza zrna, s olovnom glavom,  zarubljena, špicasta,  protivpancirna, zasečena u obliku zvezdice da bi se po ulasku u telo širili i pravili veliku štetu po ulasku u telo, Na primer metak “tetejca” često ne ošteti vitalne organe pa žrtva u prvi mah neretko ni ne zna da je pogodena, dok postoje pištolji koji imaju moćnu zadržajnu moć da zausutavi protivnika.

„Pištolj koji koristi naša policija  ima veoma dobre krakteristike, nišanska linija je 150 metara, dok je idealna 50 metara.  Inače, zrno ne leti apsolutno ravno, ni pri maloj udaljenisti. Nišanska sprava pištolja je nameštena tako da i na 50 metara tačka na meti bude pogođena, ne uz bukvalno vodoravnu putanju, već uz blagu parabolu“, objašnjava Dopuđa i dodaje:

„Mi u poslednje vreme radimo ovakve slučajeve s  Centrom za forenzička istraživanja Nenada Šipke, koja je nedavno bila u žiži javnosti zbog nalaza i mišljenja dobijenih na osnovu najsavremenijih metoda kod rekonstrukcije. Između ostalih, to su slučajevi pogubije gardista na Topčideru, ubistvo beogradske pevačice Jelene  Marjanović, odnosno putem nove elektronske “3D rekonstrukciju događaja”, pri čemu eliminišemo subjektivne greške oka  i poimanja rastojanja, visine, dužine, težine …“

M. Vujačić