Aleksandar Filipović: Dušu lečim šlagerima i putovanjima

I tajna je što volim svoj posao. Ako postoji nešto što mi gledaoci česitaju je što sam principijelan i svoj - rekao je harizmatični voditelj Aleksandar Filipović na početku našeg razgovora povodom 20 godina postojanja kultne emisije „Tabloid” ali i karijere koja je odolevala svim vetrovima promena i trendova.

Šta vam je bio najveći stres u karijeri?

- Najveći stres u karijeri uvek predstavljaju prepreke za moj rad. Bombardovanje novosadske televizije, gašenje BK televizije, uvek kada je moj rad morao biti prekinut zbog objektivnih okolnosti i subjektivnih slabosti. Stres su gosti koji se nisu javljali na telefon, ljudi koji su muljali i tablodna stvarnost u koju se ja nisam uklapao sa svojim lepim vaspitanjem koje sam poneo iz Vojvodine i SFRJ.

Kako se vaša pionirska, nostalgična duša bori sa stresom?

Moja pionirska nostalgična duša se bori šlagerima. Slušam samo tužne patetične pesme da ne bih uzimao antidepresive. Putujem i trudim se da ispunim sebi život i stranice društvenih mreža sa lepim slikama. Iako radim emisiju „Tabloid”, ne gledam u tuđi novčanik, koeficijent, ne bavim se ko je sa kim bio u krevetu i moto mi je živi i pusti druge da žive. Životni mi je moto da volim i kafanu i dobru pesmu i podržavam sve one koji sa mnom u tom horu optimizma. Zlobne i ljubomorne ne mogu da prevaspitavam. U poslednjih tridesest godina kod nas se legalizovalo licemerje i zlo, koje ne podržavam. Jer svako zlo i zavist kad tad izazove neku tešku bolest. A meni je veoma bitno da sam zdrav, istorijski prav i nasmejan.

Koji su to neprocenjivi trenuci bavljenja ovim poslom?

- Neprocenjivo je da Ljilja  Nikolovska kultna i najbolja pevačica grupe „Magazin” uz čije sam pesme rastao kaže da je samo zbog tebe došla u Novi Sad i da kaže da sam ja kao večiti dečak Petar Pan i da bi me rado usvojila.

Neprocenjivo je da vas Kaliopi i Jasna Zlokić uvhate za ruku i da vam na uvce pevaju svoje pesme. Neprocenjivo je da poznajete toliko poznatih ljudi, toliko dobrih novinara. Neprocenjivo je da vas cene i poštuje lekari, profesori, vozači autobusa i da vam malim gestom svoje pažnje ukazuju poštovanje.

Često pravite putopisne reportaže, jeste razmišljali da napravite emisiju posvećenu tome?

- Smatram da bih format kao što je „Tabloid” mogao da prebacim u dobre putopisne ili kolažne emisije. Do sada sam bio u Egiptu, Turskoj, Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni, Makedoniji, Grčkoj. I uopšte je zabluda da ja nešto mnogo putujem, ne, ja samo mnogo publikujem, isto kao što je sve što radim veoma glasno. Glasno pričam, jasno publikujem.... moja ideja bi bila da pokažem kako živi taj mali obični čovek, sa kakvim se problemima suočava i da shvatim da svi u ovo teško vreme imamo iste probleme i životne muke. Čini mi se da reportaže, bilo da su iz Srema ili sa Visa, radim sa tom novinarskom radoznalošću  i kreativnošću da bude sve drugačije i da ima izraziti autorski pečat i kreativni rukopis, što je davno kod mene prepoznao za mene veliki i neponovljivi Aleksandar Tijanić. Kao što mi je veliki Aleksandar Stanković, voditelj kultne emisije „Nedeljom u dva” rekao da odlično vodim intervju zabavnog tok šou programa i da ga opušta dok me gleda. Mislim da sam kreativan, da u sebi imam duhu reportera i voleo bih da se u meni prepozna da ja nisam samo „Tabloid” nego da u meni ima mnogo više i kuvara i putopisca i šlager pevača, a pre svega kreativca.

Koja je tajna veza između vas i Makarske?

- U Makarskoj sam imao prvu ljubav. U Makarskoj se najbolje ćakula na rivi. Tamo su ljudi najuopušteniji. Tamo deflini najlepše plešu uz pesmu „Ta tvoja barka mala”. Tamo najlepše mirišu čempresi, borovi i more. Kada bi me bog Neptun pitao šta bi bila moja najveća želja to bi bilo da živim i radim na moru. Ali pošto mi je zbog položaja Saturna u horoskopu u prvoj kući upisano da sam osuđen da budem „panonski mornar” ja gledam da olakšam tu moju karmičku borbu.

Ove godine vam je prijao i Egipat. Koje ste tajne želje ostavili u dubinama Egipatskog mora?

- Mislim da o našem društvu i tome koliko su ljudi u mogućnosti da putuju govori podatak da sam ja tek sa 49. godina života video prvi put Egipat. Jednostavno Hurgada me je fascinirala. Zaljubio sam se u taj pesak, u to prelepo more.. U taj svet šarenih ribica koje su plivale oko mene. U te dobrodušne meduze koje ne peckaju. To je totalno druga dimenzija. Imam pravilo kad odem na more, da zaronim i da pomislim želju. To isto uradim i na sličnoj peščanoj plaži u Omišu i Ulicnju. Želje ne smeju javno da se kažu jer se neće ispuniti. Ali to vam je kao neka mantra, pozitivna energija, molitva što bi rekla naša jedina prava evrovizijska pobednica Marija Šerifović. Ja sam vrlo jasan. Molim se za mir u zemlji, u svetu, za sopstveni mir. Mir moje porodice. Uvek se molim za zdravlje. Ostale želje ne se smem da vam kažem, takva su pravila kad zaronite u beskrajno plavetnilo

Kada će izaći te čuvene knjige o dijetama i poznatim gostima Tabloida?

Vi iz „Dnevnika” ste me urekli sa moji preranim najavama knjiga. Izdavači su vam jako lukavi i pametni. Kažu Filipoviću, napiši i ti jedan ljubić. pa da imamo jednu knjigu iz muškog ugla. Moj problem je što stojim na zemlji što sam jako realan i što kao dobar poznavalac astrologije, odlično poznajem ljudsku dušu. Publicističke knjige koje bih ja pisao nisu dobre za vremena u kojima se traži melodrama i patetika. U tabloidnim vremenima starleta i silikona nisu popularni novinari koji misle svojom glavom i imaju svoj stil vrednosti. Za sada mislim da mi je rešenje blog i internet. Da tu otvorim ranjenu šlagersku dušu i pokažem zlobnom svetu da romansirane lepe slike sa putovanja nisu moja bahatost nego da je to moja želja da ne pošandrcam od ludih vremena. Da dijeta i uspesi nisu hvaljenja, nego da je to savet za druge ljude. Da se jako radujem prijateljima i dobrim ljudima ali da ih je sve manje.U poslednje vreme i po mrežama se nakupilo mnogo nekih čudnih ljudi i frikova i ja tom svetu jednostavno ne pripadam. Ne pripadam svetu snobova i foliranata koji su prepravili današnju medijsku scenu. To bih ja hteo da napišem i da kažem, ali vremena su takva da se traže stvari kao i današnji hitovi narodne muzike. Nit znaš šta si čuo, nit znaš ko peva, nit se to pamti. Ovo su vremena su ludog i zbunjenog koji rade jednu bezobraznu radnju. Plašim se da mi emotivni i inteligentni nemamo šta da tražimo u takvim vremenima  Da je najbolje da krišom pojedemo sve čvarke iz frižidera. Da upalimo neku staru muziku i da sanjamo neko more...

Snežana Milanović