Dnevnik u Plovdivu: Grad sunca, kulture i dobre hrane

Smešten je u srcu Bugarske, na obalama reke Marice i drugi je po veličini grad u ovoj nama susednoj državi. Veličine je Novog Sada i zadiviće svoje posetioce istorijskim znamenitostima.

„Možda su sve to razlozi što je Plovdiv proglašen za Evropsku prestonicu kulture 2019. godine. Naš drevni grad jedan je od najstarijih evropskih gradova i turisti će ovde svakako pronaći puno zanimljivih sadržaja, a pre svega slavni antički grad. Izdvojla bih antički teatar, u kojem se, zahvaljujući savršenoj akustici, i dan danas postavljaju pozorišne predstave, održavaju koncerti i različita kulturna događanja. Kulturni život minulih vremena tako je skladno ugrađen u sadašnjicu. Zbog svojih kulturnih sadržaja Plovdiv se smatra i kulturnom prestonicom Bugarske“, rekla nam je Videlina Gandeva, direktorka Turističke organizacije grada Plovdiva.

Grad je u antička vremena bio sedište Trakije, i u prvo vreme se zvao Eumolpijas. Kako su se tokom istorije menjali gospodari, tako je menjao i ime, postao je Filipopolis, jer ga je osvojio Filp II otac Aleksandra Makedonskog. Bio je i jedan od važnih gradova Rimskog carstva, a tada se zvao Trimontium – Trobrežje, jer se prostirao na tri brega. Kao takav, imao je i svoje pozorište, izgrađeno na južnoj strani, koje je moglo da primi više od 3.500 ljudi. Njegova restauracija smatra se istinskim postignućem sadašnje Bugarske.

Antički spomenici prikazuju samo jedan segment duge istorije Plovdiva. Lokalitetom dominira stadion koji je nekada mogao da primi 30.000 gledalaca, a tu su i pomenuti amfiteatar, akvadukt, hramovi... Potom nezaobilazno bi trebalo posetitit Etnografski muzej koji se nalazi na bivšem imanju poznatog gradskog trgovca - remek delu barokne arhitekture. Crkva Svete Nedelje, izgrađena 1578. godine, je jedinstveni primer sakralne arhitekture. U njoj posetioci mogu da vide neverovatne freske i duboreze.

Sportski kompleks Plovdiva je najveći te vrste ne samo u Bugarskoj, već u celoj istočnoj Evropi. Izgrađen je krajem osamdesetih godina prošlog veka, a poseduje kanal za veslanje, teniske terene, bazene, kao i stadion kapaciteta 55 000 sedišta.

Posle Rimljana ove predele su naselili Sloveni. Ime Plovdiv je slovenskog porekla. Prvi put je bio bugarski 815. godine, ali je menjao bugarske i vizantijske gospodare, dok ga nisu osvojili Turci. Turski jaram je zbačen u bici kod Plovdiva 1878.godine, a sedam godina kasnije Plovdiv koji je pripadao oblasti Istočna Rumelija, ujedinio se s Bugarskom.

„Mada ima dugu istoriju, ovaj grad pun sunca je moderan i dinamičan. Ovde posetioci mogu da uživaju u nesvakidašnjoj atmosferi, bilo da su na ulici, u restoranima, kafićima, crkvama, muzejima, ili na stadionu. Plovdiv ima i svoj Univerzitet, tako da je ovo i grad mladih. Ukoliko volite da idete u kupovinu, imamo pravi izazov za vas - jednu od najdužih trgovačkih ulica, dugu 2 kilometra. Plovdiv je pogodan za obilaske u svako doba, a ako ste se odlučili da letujete na Crnom moru, napravite izlet i posetite ga, jer je povezan modernom saobraćajnicom s Burgasom, gradom na moru. Od Burgasa do Plovdiva stiže se za dva sata automobilom ili autobusom, pa nemojte propustiti priliku da ga obiđete“, rekla nam je Gandeva.

Naši turisti, naročito oni mlađi rado posećuju Bugarsku, jer su cene smeštaja i vanpansionskih usluga veoma povoljne. Dobra zabava, raznovrsni kulturni i sportski sadržaji, ali i kvalitetna, sveža, i ukusno spremljena hrana takođe privlači velik broj turista.

„Uverena sam da malo ko može da odoli našoj gastronomskoj ponudi. Naime, hrana u Bugarskoj je mešavina različitih uticaja i veoma je bliska srpskoj. Mi smo poznati po salatama i jelima od povrća, ali pre svega po jogurtu i dobrim sirevima. Čuvena je i srpskim turistima veoma omiljena pita sa sirom – banica. Prijatna klima i puno sunca pogoduje gajenju vinove loze, a tradicija pravljenja vina seže još u antičko doba, pa bih preporučila da svakako probate i naše vino“, naglasila je Videlina Gandeva, direktorka Turističke organizacije Plovdiva.

Marina Jablanov Stojanović