Farmaceutska komora Srbije protiv pravilnika o listi proizvoda za prodaju

Nedopustivo je, tvrde oni, da se u apotekama prodaju kišobrani, deteryenti, prašak za veš, čarape, donji veš, toalet papir, što je predviđeno Pravilnikom. Direktorka Farmaceutske komore Srbije Svetlana Stojkov pojašnjava da je Pravilnik definisao da se u apotekama mogu naći lekovi, medicinska sredstva, sredstva za higijenu, za negu kože, koji su u do sada bili prisutni, ali da se lista proširuje i proizvodima za koje je nedopustivo da se nađu u apotekama koje su zdravstvene ustanove.

Predstavnik Saveza privatnih apotekara Srbije Dragutin Rajevac nada se da će država i Ministarstvo zdravlja shvatiti da se farmaceuti razlikuju od prodavca u samoposluzi, te da je njihovo, osim da prodaju proizvod, i da daju savet pacijentima kako da lek koriste. On kaže da uređenje asortimana proizvoda u apotekama Ministarstvo zdravlja mora da prepusti struci - Farmaceutskoj komori Srbije.

Član Republičke stručne komisije za farmaciju Nebojša Jorgovanović kaže da su nagomilani problemi u apotekarstvu, da su brojne državne ustanove u blokadi, jer su izložene nelojalnoj konkurenciji. Kako kaže, privatne apoteke ne pridržavaju se odredbe da moraju da imaju diplomiranog farmaceuta u svakoj smeni u apoteci, a neophodno je i da se uvede jedinstvena cena leka, a ne da se dešava da se kod privatnika određeni lekovi mogu nabaviti po znatno nižoj ceni.

Državne apoteke u Srbiji u ovom trenutku duguju više od 2,38 milijardi dinara za lekove, polovina je dug Apotekarske ustanove Pančevo, a računi pet apotekarskih ustanova su u blokadi: apoteke u Sremskoj Mitrovici, Boru, Šapcu, Novom Sadu i Kikindi. Iz Farmaceutske komore upozoravaju na to da su problemi počeli 2012, kad je i privatnim apotekama omogućeno da izdaju lekove na recept, a da, za razliku od državnih, nisu u obavezi da idu na javni tender za njihovu nabavku.

Problemi državnih apotekarskih ustanova počeli su 2012, kada je RFZO potpisao sporazume s privatnim apotekama da pacijenti mogu da podižu lekova na recept i kod privatnika. U Farmaceutskoj komori kažu da RFZO ima potpisan ugovor sa 938 državnih apoteka i 2.094 privatne apoteke.

Predsednica Udruženja farmaceuta Vojvodine Ivana Štrbac rekla je da je bi Zakon o apotekarskoj delatnosti, na čije se donošenje još uvek čeka, trebalo da bude prvi korak ka rešavanju gorućih problema na koje je ukazivalo Udruženje farmaceuta Vojvodine, kao i ostala strukovna udruženja i pojedinci relevantni za struku.

“Konkretno, ovim zakonom staćemo na put neplanskom otvaranju apoteka, jer u nacrtu zakona je predloženo da poštovanje demografskih i geografskih principa, kao u svim sređenim sistemima. Minimalna udaljenost između apoteka treba da bude 300 metara i da svakoj apoteci gravitira oko 4.000 stanovnika“, objašnjava Štrbac i napominje da je rad u apotekama po propisima struke imperativ, a kaže da zakon predviđa i formiranje farmaceutske inspekcije, koja će preuzeti kompletan nadzor nad apotekarskom delatnošću.

Farmaceuti kažu da proširenje asortimana proizvoda u apotekama nije rešenje problema, već da treba proširiti usluge, odnosno da pacijenti u apotekama mogu da izmere šećer u krvi, pritisak, težinu, kako bi se rasteretili domovi zdravlja.

I. Vujanov