Фармацеутска комора Србије против правилника о листи производа за продају

Недопустиво је, тврде они, да се у апотекама продају кишобрани, dеtеryеnti, прашак за веш, чарапе, доњи веш, тоалет папир, што је предвиђено Правилником. Директорка Фармацеутске коморе Србије Светлана Стојков појашњава да је Правилник дефинисао да се у апотекама могу наћи лекови, медицинска средства, средства за хигијену, за негу коже, који су у до сада били присутни, али да се листа проширује и производима за које је недопустиво да се нађу у апотекама које су здравствене установе.

Представник Савеза приватних апотекара Србије Драгутин Рајевац нада се да ће држава и Министарство здравља схватити да се фармацеути разликују од продавца у самопослузи, те да је њихово, осим да продају производ, и да дају савет пацијентима како да лек користе. Он каже да уређење асортимана производа у апотекама Министарство здравља мора да препусти струци - Фармацеутској комори Србије.

Члан Републичке стручне комисије за фармацију Небојша Јорговановић каже да су нагомилани проблеми у апотекарству, да су бројне државне установе у блокади, јер су изложене нелојалној конкуренцији. Како каже, приватне апотеке не придржавају се одредбе да морају да имају дипломираног фармацеута у свакој смени у апотеци, а неопходно је и да се уведе јединствена цена лека, а не да се дешава да се код приватника одређени лекови могу набавити по знатно нижој цени.

Државне апотеке у Србији у овом тренутку дугују више од 2,38 милијарди динара за лекове, половина је дуг Апотекарске установе Панчево, а рачуни пет апотекарских установа су у блокади: апотеке у Сремској Митровици, Бору, Шапцу, Новом Саду и Кикинди. Из Фармацеутске коморе упозоравају на то да су проблеми почели 2012, кад је и приватним апотекама омогућено да издају лекове на рецепт, а да, за разлику од државних, нису у обавези да иду на јавни тендер за њихову набавку.

Проблеми државних апотекарских установа почели су 2012, када је РФЗО потписао споразуме с приватним апотекама да пацијенти могу да подижу лекова на рецепт и код приватника. У Фармацеутској комори кажу да РФЗО има потписан уговор са 938 државних апотека и 2.094 приватне апотеке.

Председница Удружења фармацеута Војводине Ивана Штрбац рекла је да је би Закон о апотекарској делатности, на чије се доношење још увек чека, требало да буде први корак ка решавању горућих проблема на које је указивало Удружење фармацеута Војводине, као и остала струковна удружења и појединци релевантни за струку.

“Конкретно, овим законом стаћемо на пут непланском отварању апотека, јер у нацрту закона је предложено да поштовање демографских и географских принципа, као у свим сређеним системима. Минимална удаљеност између апотека треба да буде 300 метара и да свакој апотеци гравитира око 4.000 становника“, објашњава Штрбац и напомиње да је рад у апотекама по прописима струке императив, а каже да закон предвиђа и формирање фармацеутске инспекције, која ће преузети комплетан надзор над апотекарском делатношћу.

Фармацеути кажу да проширење асортимана производа у апотекама није решење проблема, већ да треба проширити услуге, односно да пацијенти у апотекама могу да измере шећер у крви, притисак, тежину, како би се растеретили домови здравља.

И. Вујанов