Da bi se nešto naučilo, mora i da se radi
Bojazan je sindikata da bi radni angažman đaka, što predviđa Nacrt zakona o dualnom obrazovanju, mogao biti prostor za zloupotrebu dece, dok u Ministarstvu smatraju da je reč o pogrešnom tumačenju te da nikave zloupotrebe neće i ne može biti i pitaju se da li je bolje da deca nešto nauče uz rad ili da sve vreme provode u učionicama.
U Nacrtu se, naime predlaže da đaci imaju 35 časova rada nedeljno, da za to budu plaćeni polovinom minimalca, a u Minstarstvu uveravaju da takav model obrazovanja otvara učenicima vrata najvećih kompanija za učenje, a kasnije i zapošljavanje.
Predsednik Udruženih sindikata Srbije „Sloga” Željko Veselinović ukazuje na to da je puno radno vreme za zaposlene 40 sati nedeljno, a da je srednjoškolcima namenjeno tek pet manje.
„Poznavajući mentalitet naših poslodavaca, postavlja se pitanje da li će učenici građevinske škole ići kod nekog preduzimača i mešati malter za 10.000 dinara mesečno, što je klasično izrabljivanje2, pita se Veselinović. „Ili će u trgovinskim lancima za isti novac raditi na kasi ili puniti rafove?“
Što se tiče nadoknade za rad, Nacrt predviđa minimum 50 odsto od minimalne cene rade po satu, ali neke kompanije, po rečime Gabrijele Grujić, već izdvajaju više novca za učenike.
Primećuje i da svi roditelji, kada primete da deca nemaju kapaciteta za određene predmete, plaćaju privatne časove, a kroz dualno obrazovanje učenicima su otvorena vrata uglednih kompanija gde mogu da uče u realnom okruženju i prate tehničko-tehnološki razvoj. Napominje i da je novac koji učenici dobijaju za učenje kroz rad u mnogim slučajevima veći nego yeparac koji roditelji mogu da im priušte, te smatra da je i to stimulacija za ono što pokažu tokom boravka u kompaniji.
On kaže da je za takve poslove, kao i za sklapanje kablova, šivenje cipela ili papuča, potrebno nekoliko sati ili dana obuke, te da je ideja dualnog obrazovanja u razvijenim zemljama da se deca školuju za deficitarna zanimanja, gde obuka traje nekoliko godina.
„Da li će poslodavci u Srbiji dobiti jeftinu radnu snagu, gde će deca sklapati kablove za stotinak evra mesečno? Dobiće radnika koga ne moraju da plate ni po minimalnoj ceni rada“, smatra on.
Savetnica ministra prosvete zadužena za dualno obrazovanje Gabrijela Grujić kaže da je u pitanju loše tumačenja Nacrta zakona o dualnom obrazovanju.
Ona je pojasnila da se u članu šest govori o maksimalnom vremenu provedenom u kompaniji za vreme učenja kroz rad, ali u skladu s planom i programom.
Osvrnula se i na dosadašnju praksu u školama, koja je bila organizovana u blok-nastavi, gde su učenici imali po tri nedelje prakse, odnosno radili 40 sati nedeljno, a da pri tome, tvrdi, nije bilo negodovanja.
„Sada postoji izmena u okviru nastavnih planova i programa po dualnim modelima koja kaže da u prvoj godini učenik provodi četiri dana u školi, jedan u kompaniji, druga godina tri dana teorije, dva u kompaniji i u trećoj godini dva dana u školi i tri dana u kompaniji“, navodi savetnica.
To je, kako kaže, značajno manje od 35 sati o kojima se govori, te poziva roditelje i sve koji odlučuju u ovom trenutku da se izjasne o tome da li je bolje da deca uče uz rad u kompanijama kao što su „Er Srbija”, „Jat tehnika”, Aerodrom „Nikola Tesla”... ili da samo uče i vreme provode u školi.
„Da li je bolje za decu koja se opredele za smer avio-mehaničara da četiri godine provedu u učionici ili da uče kroz rad, kako je sada obezbeđeno po dualnom obrazovanju, zahvaljujući „Er Srbiji” koja je poklonila avion „boing 737” za obuku učenika?“, pita Gabrijela Grujić.
Ona je kao primer navela „Jat tehniku”, gde je učenicima obezbeđeno da se obučavaju na avionu A-320, kao i da su im širom otvorena vrata Aerodroma.
Model dualnog obrazovanja otvara mladim ljudima vrata velikih kompanija, da učenici nakon završetka škole nastave da rade.
Od septembra 127 škola počeće nastavu po dualnom modelu obrazovanja. Uvedeno je 19 novih profila u 49 škola, dok je 43 profila s elementima dualnosti usklađeno s tržištem rada u još 78 škola.
D. Mlađenović
