Да би се нешто научило, мора и да се ради
Бојазан је синдиката да би радни ангажман ђака, што предвиђа Нацрт закона о дуалном образовању, могао бити простор за злоупотребу деце, док у Министарству сматрају да је реч о погрешном тумачењу те да никаве злоупотребе неће и не може бити и питају се да ли је боље да деца нешто науче уз рад или да све време проводе у учионицама.
У Нацрту се, наиме предлаже да ђаци имају 35 часова рада недељно, да за то буду плаћени половином минималца, а у Минстарству уверавају да такав модел образовања отвара ученицима врата највећих компанија за учење, а касније и запошљавање.
Председник Удружених синдиката Србије „Слога” Жељко Веселиновић указује на то да је пуно радно време за запослене 40 сати недељно, а да је средњошколцима намењено тек пет мање.
„Познавајући менталитет наших послодаваца, поставља се питање да ли ће ученици грађевинске школе ићи код неког предузимача и мешати малтер за 10.000 динара месечно, што је класично израбљивање2, пита се Веселиновић. „Или ће у трговинским ланцима за исти новац радити на каси или пунити рафове?“
Што се тиче надокнаде за рад, Нацрт предвиђа минимум 50 одсто од минималне цене раде по сату, али неке компаније, по речиме Габријеле Грујић, већ издвајају више новца за ученике.
Примећује и да сви родитељи, када примете да деца немају капацитета за одређене предмете, плаћају приватне часове, а кроз дуално образовање ученицима су отворена врата угледних компанија где могу да уче у реалном окружењу и прате техничко-технолошки развој. Напомиње и да је новац који ученици добијају за учење кроз рад у многим случајевима већи него yеparac који родитељи могу да им приуште, те сматра да је и то стимулација за оно што покажу током боравка у компанији.
Он каже да је за такве послове, као и за склапање каблова, шивење ципела или папуча, потребно неколико сати или дана обуке, те да је идеја дуалног образовања у развијеним земљама да се деца школују за дефицитарна занимања, где обука траје неколико година.
„Да ли ће послодавци у Србији добити јефтину радну снагу, где ће деца склапати каблове за стотинак евра месечно? Добиће радника кога не морају да плате ни по минималној цени рада“, сматра он.
Саветница министра просвете задужена за дуално образовање Габријела Грујић каже да је у питању лоше тумачења Нацрта закона о дуалном образовању.
Она је појаснила да се у члану шест говори о максималном времену проведеном у компанији за време учења кроз рад, али у складу с планом и програмом.
Осврнула се и на досадашњу праксу у школама, која је била организована у блок-настави, где су ученици имали по три недеље праксе, односно радили 40 сати недељно, а да при томе, тврди, није било негодовања.
„Сада постоји измена у оквиру наставних планова и програма по дуалним моделима која каже да у првој години ученик проводи четири дана у школи, један у компанији, друга година три дана теорије, два у компанији и у трећој години два дана у школи и три дана у компанији“, наводи саветница.
То је, како каже, значајно мање од 35 сати о којима се говори, те позива родитеље и све који одлучују у овом тренутку да се изјасне о томе да ли је боље да деца уче уз рад у компанијама као што су „Ер Србија”, „Јат техника”, Аеродром „Никола Тесла”... или да само уче и време проводе у школи.
„Да ли је боље за децу која се определе за смер авио-механичара да четири године проведу у учионици или да уче кроз рад, како је сада обезбеђено по дуалном образовању, захваљујући „Ер Србији” која је поклонила авион „боинг 737” за обуку ученика?“, пита Габријела Грујић.
Она је као пример навела „Јат технику”, где је ученицима обезбеђено да се обучавају на авиону А-320, као и да су им широм отворена врата Аеродрома.
Модел дуалног образовања отвара младим људима врата великих компанија, да ученици након завршетка школе наставе да раде.
Од септембра 127 школа почеће наставу по дуалном моделу образовања. Уведено је 19 нових профила у 49 школа, док је 43 профила с елементима дуалности усклађено с тржиштем рада у још 78 школа.
Д. Млађеновић
