Benedikt: Pristupni pregovori nisu zamrznuti
BEOGRAD: Pristupni pregovori Srbije i EU nisu zamrznuti, rekao je danas vršilac dužnosti šefa Delegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt, istakavši da je naša zemlja u proteklih nekoliko godina značajno napredovala na putu ka EU.
On je na panelu "Regionalna saradnja na evropskom putu", u okviru „Bečkih ekonomskih razgovora - beogradski sastanak 2017", naglasio da su šefovi država i vlada i EU potvrdili podršku procesu pristupanja zemalja regiona Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.
Benedikt se nije složio sa ocenom člana predsedništva SES Miroljuba Labusa, govornika na istom panelu, da su pristupni pregovori zamrznuti.
„Pregovori sa EU nisu zamrznuti, možda dugo traju, zbog reformi. Međutim ne bi bilo dobro za Srbiju da pristupni EU nespremna", rekao je Benedikt.
Prema njegovom mišljenju, Srbija je, otkako je pre četiri godine došao u Srbiju, napravila značajan napredak.
"Nije na EU da pravi napredak, već na Srbiji da u korist svojih građana sprovodi reforme“, poručio je Benedikt.
Otvoreno je više poglavlja, ali, što je važnije, sprovedene su reforme, podsetio je on.
Benedikt je ponovio stav da nisu moguće nikakve prečice na putu ka EU, jer su kriterijumi za članstvo jasni i nisu menjani.
Izrazio je uverenje da se Srbija dobro pozicionirala u ekonomskom smislu i da su reforme koje je sprovela u protekle tri godine pomogle da stabilizuje situaciju, doprinese privlačenju investicija i ostvarenju privrednog rasta.
Naveo je da Srbija tesno povezana sa privredom EU, jer više od dve trećine trgovine ostvaruje sa Unijom, a u toj trgovini impresivan je rast izvoza Srbije na evropsko tržište.
Praveći paralelu govoreći o ekonomskoj saradnji sa Rusijom Benedikt ukazuje da, na primer, svega šest odsto poljoprivrednog izvoza ide u tu zemlju, a da velika većina poljoprivrednih proizvoda ide na tržište EU.
„Verujem da je Srbija na dobrom putu, a dobra vest iz EU je da, ako Srbija sprovede potrebne reforme i ako bude sidro stabilnosti, što želimo, može očekivat pozitivan odgovor. Brzina zavisi samo od Srbije“, naglasio je Benedikt.
Ukazao je da neke reforme ne mogu da se sprovedu preko noći, navodeći kao primer vladavinu prava.
„Znamo da su te reforme teške i da je potrebno mnogo vremena za njihovo sprovođenje. Neophodne su i ustavne promene po pitanju izbora pravosudnih organa. Ne može to da se desi u jednom danu“, objasnio je Benedikt.
Evropska komisija, prema njegovim rečima, radi sa Srbijom i njenom adminstracijom, civilnim društvom, pravosuđem u cilju sprovođenja reformi kako bi zemlja napredovala.
Te reforme, kako dodaje, se podržavaju i velikom svotom novca – 200 miliona evra godišnje, koje EU donira Srbiji.
Takođe je podsetio da je uz pomoć EU, posle poplava u Srbiji obnovljeno 75 mostova, te da se pomoć pruža i u izgradnji novih sudova.
On je izrazio uverenje da će Srbija svakako pre 2030., datum koji je prethodno naveo Labus kao moderator panela, postati članica EU.
Skup "Bečki ekonomski razgovori - beogradski sastanak" organizuju Bečki ekonomski forum (VEF) u saradnji sa Savezom ekonomista Srbije (SES).
Nadamo se da neće biti novih izbora
Benedikt je istakao danas da se nada da u Srbiji u narednom periodu neće biti izbora, kako bi fokus mogao da bude na reformama.
U Srbiji se u poslednje vreme svake godine održavaju izbori, što, kako je rekao Benedikt na Beogradskim razgovorima u okviru Bečkog ekonomskog foruma, znači dolazak na vlast nove vlade, a to sa sobom donosi usporavanje sprovođenje reformi.
„Nadamo se da će sada, posle predsedničkih izbora, naredni period biti bez izbora, kako bi mogli da se u potpunosti fokusiramo na reforme", zaključio je on.
