Premijera baleta „Katarina Izmailova” Rudolfa Bručija u subotu u SNP-u

Premijera ovog baleta priređuje se u okviru festivala “Rudolf Bruči”, organizovanog prvi put ove godine, povodom stogodišnjice rođenja ovog našeg cenjenog kompozitora.

Na osnovu novele “Ledi Magbet Mcenskog okruga” Nikolaja Semjonoviča Ljeskova, Dimitrije Parlić je načinio libreto i koreografiju za Bručijev balet “Katarina Izmailova”, čija je praizvedba bila 1977. u Narodnom pozorištu u Beogradu. Upravo tu koreografiju sada na scenu SNP-a prenosi Konstantin Tešea, baletski pedagog u beogradskom Narodnom pozorištu. Bručijev balet “Katarina Izmailova” inače se prvi put postavlja u SNP-u.

Poznati ruski kompozitor Dmitrij Šostakovič je, inspirisan pomenutom novelom, komponovao operu “Ledi Magbet Mcenskog okruga”, i pozvao na premijeru Bručija, podsetio je na rašnjoj konferenciji njegov sin Rudolf Bruči, dodajući da su se ova dva kompozitora vrlo poštovala. Bručiju se ova priča jako dopala i pitao je Šostakoviča da li može da komponuje balet na osnovu nje, a on mu je odgovorio: Zašto ne? Tako je nastao Bručijev balet “Katarina Izmailova”, čija je autorska prava na ovo izvođenje sin Rudolf Bruči ustupio SNP-u.  

Rudolf Bruči i Dimitrije Parlić, naš najveći koreograf 20. veka, radili su zajedno na ovom baletu, istakao je Konstantin Tešea, ukazujući da muzika nagoveštava šta će se dogoditi na sceni, kao i koreografija u muzici. Tešea je napomenuo da je to neoklasika, s malo savremenijim izrazom, i ponegde s naznakama ruskog folklora u ansambl igrama.

S Bručijevim delima u Evropu

Izražavajući nadu da će festival “Rudolf Bruči” zaživeti i održavati se bijenalno, na konferenciji za novinare pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Miroslav Štatkić je podsetio na zasluge Rudolfa Bručija na mnogim poljima. Ocenjujući ga kao kompozitora svetskog renomea, Štatkić je dodao da je naša obaveza da posetimo na njegova dela. Zato je i organizovan ovaj festival posvećen Rudolfu Bručiju, naveo je Štatkić i najavio planove da se i u nekim centrima Evrope postave njegova dela, pominjući u prvom redu operu “Gilgameš“.

Uz ocenu da je Bručijev stil drugačiji, i samosvojan, maestro Aleksandar Kojić je podsetio da u našoj muzičkoj sredini postoji izraz “bručijevski” za stil komponovanja. On je bio čovek svog vremena, u toku sa svim kompozicionim tehnikama, i bez tajni kada je u pitanju orkestracija i korišćenje instrumenata. Sve to će se čuti i u ovom delu, za koje Kojić podseća da je bilo potrebno angažovati dodatne muzičare i koristiti instrumente koji se inače jako retko upotrebljavaju, kao ogromni gongovi.  

Katarina Izmalova je vrlo kompleksan lik, i u pomenutoj noveli, kao i u ovom baletu, ona prolazi kroz teške životne okolnosti, od udaje za starijeg čoveka, poniženja i uvreda, do strasti koju oseća prvi put, kada sreće mladog Sergeja, pa zatim želje za osvetom, i ubistvom, da bi dobila šta hoće.

Bruči je kroz muziku pokazao psihološko stanje Katarine Izmailove, istakla je Ana Đurić, koja tumači naslovnu ulogu, i dodala da se u muzici čuje njena tajanstvenost, i izvesne burne reakcije koje naslućuju šta će se dogoditi, kada oseti snagu i novi život pored Sergeja, a zatim ubistva koja čini. Ovaj lik su neki opisali kao žrtvu društvene pokvarenosti i sopstvene nepromišljenosti, pomenula je Ana Đurić, priznajući da nije lako bilo pronaći u sebi šta je ona osećala, dok ljudskost ne dozvoljava da se opravdaju njeni postupci.       

U ovoj predstavi su u ulogama prvaci i solisti Baleta SNP-a: Ana Đurić / Marijana Ćurčija (Katarina), Andrej Kolčeriu / Samjuel Bišop (Sergej), Liviu Har / David Gruoso (Svekar), David Gruoso / Ivan Đerković (Muž), Ljiljana Jokanović / Jelena Nikolić (Nećak), Dunja Lepuša / Sonja Batić / Milena Krkotić (Sonja), Olga Avramović / Milena Krkotić (Katarinina vizija), i Verica Kozarev Klarić / Bojana Mitić / Jelena Marković (Aksinja). 

Prema scenografiji Petra Pašića scenu je osmislio Dalibor Tobyić, a prema kostimima Božane Jovanović kreirala je Mirjana Stojanović Maurič.

N. Pejčić