Jezik hirurgije zajednički za ceo Balkan
" U školi interventne radiologije Kliničkog centra Ljubljana okupljamo mlade kolege iz Srbije, Hrvatske, Bosne, Makedonije, Crne Gore, a i Albance", na odličnom „naškom” priča šef Radiologije docent dr Dimitrij Kuhelj."Nema kotizacije, ništa se ne plaća, čak im obezbeđujemo i smeštaj.
Pokažemo im šta se sve može i kako najbolje pomoći pacijentu. Sad je mesec dana bila koleginica iz Makedonije, a dolaze i Novosađani. Delimo zajedničku istoriju, jezik i veoma dobro se razumemo. S nabavkom nove angio-sale 2005. godine, Novi Sad je dobio mogućnost da uvodi nove metode i kolege došle kod nas da nauče procedure. Začudili se kad ih je dočekao dr Jeftić, šef Odelenja radiologije i doktori Popović, Stanković i Milošević. Kad su upoznali dr Šurlana, rekoše: „O, konačno jedan Slovenac“, ali on im odgovori: „O ne, ja sam Slavonac“.
Kuhelj dodaje da odlično sarađuju na projektima, a putem interneta ponekad zajedno brinu o pacijentima. On dodaje da je njegov Klinički centar veliki čak i za evropske razmere.
"Imamo više od 8.000 zaposlenih, 260 na Radiologiji, gde godišnje radimo oko 3.000 intervecija. Radiologija, pa i interventna, kojom se bavim, u poslednjoj deceniji veoma je napredovala jer prati tehnološki razvoj. Tako se dobija precizna slika i za operativne zahvate bez hirurškog noža", objašnjava on.Kad kod starijih ljudi i dijabetičara utvrdie aterosklerozu, zagušenje krvnih sudova, pod kontrolom rendgena šire krvne sudove, stavljaju stentove i graftove, obim krvnog suda vraćaju u normalu, a i spasavaju život.
"Pacijenti najviše problema imaju na nogama jer malo krvi stiže u mišiće. Kod težih slučajeva javlja se rana i tkivo odumire, pa zbog gangrene moramo seći prst, stopalo ili deo noge pacijenta. Svaki drugi umire u prvoj godini posle zahvata. Da se to ne bi desilo, intervenišemo u angio-sali. Uz lokalnu anesteziju ubodom preko kože stižemo do mesta za intervenciju. U Novi Sad sam došao da pokažem savremeni sistema sa šavom kojim se otvoreni krvni sud začas šije bez igle i konca. U Ljubljani kod 200 pacijanata godišnje koristimo taj kateter za jednokratnu upotrebu. Drago mi je što su kolege u Novom Sadu osvojile mnoge metode, pa intervenišu na karotidama i krvnim sudovima unutar glave. Tridesetak specijalista i desetak specijalizanata čini tim vredan poštovanja. Mene kao posmatrača boli negativan odnos vaše države prema zdravstvu. Sramota je da doktori u Srbiji imaju manju platu nego oni u Bosni, a pogotovu Hrvatskoj ili Sloveniji. Koliko vredi ljudski život, a moje kolege živote spasavaju. Misle li političari ko će lečiti građane kad svi medicinari pobegnu? Ali to je ujedno i dokaz da vaši lekari znaju posao jer im nije nikakav problem da ga nađu u inostranstvu. Imam mnogo prijatelja, čak i rodbine po Srbiji, i teško mi je da gledam ljude koji odlaze. Kakva je to slika za mlade koji treba da ostanu?", vajka se dr Kuhelj, koji je zajednički jezika Balkana učio od mame Hanje, profesorke engleskog.
"U detinjstvu sam leta provodio u Ičićima, kraj Opatije, kod none i nona, koji je kao kapo di makine plovio morima. U Ljubljani sam imao babicu i dedeka, akademika, a pošto je na Bledu Akademija Slovenije imala predivnu vilu, i tamo sam u mladosti često boravio. Rođen sam pre gotovo 50 godina u bivšoj zajedničkoj državi u sigurnim vremenima i u Ljubljani sve napravio. Završio medicinu, zaposlio se, osnovao svoj dom, godinama učio i sad učim brojne kolege da novim znanjima pomognu pacijentima", priča „naš stranac”." Od cele Jugoslavije, koliko ja pratim, Slovenija je zadržala najveći stepen socijalne države. Školstvo i javno zdravstvo su besplatni, bez participacije, kao što je nekad bilo. Pacijenti s karticom – više nemamo knjižice – biraju doktora i samo u retkim privatnim ustanovama minimalno doplaćuju uslugu. No, mislim da na svetu nema sistema koji to može finansirati i polako se stvaraju liste čekanja".
Dmitrijev deda Anton je baš koloritna ličnost. Rođen u porodici lučkog radnika, školovao se u Trstu, a potom Ljubljani i Beogradu. Kao doktor tehničkih nauka, posvetio se mehanici, bio pionir u konstrukciji aviona i u zemunskom Vazduhoplovnom institutu radio u ekipi koja je pravila prvi jugoslovenski mlaznjak.
"Kod kuće čuvam njegove nacrte, neki su uramljeni i vise na zidu" ,ponosno priča Kuhelj.Govorio je sedam jezika i predavao u Sarajevu, Skoplju, Budimpešti i Udinama. Bio je dugogodišnji potpredsednik Akademije nauka Slovenije i dopisni član SANU. U Beogradu je 1975. primio najviše priznanje SFRJ, Orden bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem. Pred Univerzitetom u Ljubljani, među osam bista ljudi zaslužnih za Sloveniju, jedna od njih je mog dedeka, bivšeg rektora. I moj otac Janez onkolog-radioterapeut mnogo je sarađivao s kolegama iz Srbije. Ja sam prvi put bio 1988. s drugom iz vojske, čiji su nas roditelji odvezli u Beograd.
Jedno vreme predsednik radiologa Slovenije, dr Kuhelj odlično sarađuje s kolegama iz Novog Sada, Beograda, Kragujevca i Niša. U Vojvodini je bio bar deset puta. Još u srednjoj školi je na moru sreo Ičićanku Marijanu, koja je ekonomistkinja i radi u turizmu. Imaju dvoje dece. Lara završava gimnaziju i planira da studira jezike, a u 16. godini Gregor se još nije odlučio. Možda će biti inženjer kao deda Anton.
Jelena Stamenković