Ginis pisao "Dnevniku" iz grčkog ekstradicionog zatvora
Novosađanin Boris Radovanović (48), zvani Ginis, uhapšen je u Grčkoj nakon osam godina potere, objavio je naš list 22. aprila. Za njim je, nakon bekstva iz Novog Sada u avgustu 2009. godine, bila raspisana poternica, a Radovanoviću su lisice, kako se saznaje u Ministarstvu pravde, stavljene još 22. decembra prošle godine.
Naši pravosudni organi su u januaru podneli zahtev Atini za njegovo izručenje i još se čeka odgovor nadležnih organa Grčke.
Kada bude izručen Srbiji, Borisa Radovanovića Ginisa čeka 20 godina robije u zatvoru u Srbiji.
Postupak protiv Borisa Radovanovića okončan je presudom Višeg suda u Novom Sadu koja je postala pravnosnažna 8. avgusta 2014. godine, a kojom je okrivljeni oglašen krivim za izvršenje krivičnih dela razbojništva i osuđen je na kaznu od 20 godina zatvora. Radovanović ima dosta burnu prošlost. Poznat je kao „najmlađi član” „Ginisove knjige rekorda” jer je 1996. godine, preko luka tadašnjeg Žeželjevog mosta, u stilu hazardera i kaskadera, najpre prevezao motocikl „suzuki”, a zatim i automobil „jugo”. Pokušao je da preveze i kamion trotonac, ali ga je u tome sprečila policija.
Danas je u našu redakciju stiglo Ginisovo pismo iz grčkog ekstradicionog zatvora. Prenosimo ga u celosti.
„Poštovani uredniče,
„Vidim od 22. 04. naslov: ’Ginisu posle osam godina dve decenije zatvora’. Jel’ to opao tiraž najjačem novosadskom listu? Polako, još nisam stigao... imaćete šta da pišete. Osuđen sam u odsustvu bez i jednog jedinog subjektivnog iskaza, od policije, istražnog... tokom suđenja. Po meni drvlje i kamenje, razapet sam na pravni krst a da nisam Isus niti ću to ikad biti. Nisam cveće, ali nisam ni smeće, od realne krivične odgovornosti nikad bežao nisam. Subjektivne! Mnogo laži po meni samo da bi se sprala tuđa odgovornost, nemar, nesposobnost... Osuđen sam za tuđ propust i sopstveni talenat. Da me pogrešno ne shvatite, ne kažem da nisam kriv... ali toliko, ne! U životu postoji činjenično stanje: što? zašto? i ostalo, za sve postoji razlog. Ja moju dušu majci predajem, nikom drugom. Umrla je u mukama pateći za mnom. Ja sam kriv! Dužan sam joj! O, mora dugova. Ceo progon i tako velika kazna se zasniva zbog bekstva. Izjava policije da sam udario čuvare i pobegao motorom. Tužilaštva! Ja, sam, i vezanih ruku sam onesposobio dvojicu čuvara koji imaju po 110 kg težine, i od kojih je jedan više od 20 godina radio u interventnoj policiji! Alo, ljudi, ja nisam Van Dam, ja sam Boris. Rođeni sam Novosađanin, autonomaš, Srbin... takav ću i umreti! Ja se Vojvodine i Srbije nikad odrekao nisam, niti ću!
„Po mom delu iz ’96. čitava Srbija se ponosila svuda u svetu, što i sami znate. Prijateljski savet: ako želite veći tiraž, postavite slike sa Žeželjevog mosta, svi koji to vide s osmehom će se sećati i komentarisati to doba. Doba kada smo koliko-toliko osmehom zračili.
„Toliko od mene za sada. Prijateljski pozdrav Vama kao i celokupnoj redakciji. Bog s vama, s poštovanjem, Boris Radovanović Ginis.”