Popovski režira „Grobnicu za Borisa Davidoviča”
U Novosadskom pozorištu / Ujvideki sinhazu počele su probe nove predstave „Grobnica za Borisa Davidoviča“, koju, po čuvenoj istoimenoj knjizi Danila Kiša, režira Aleksandar Popovski, gost iz Makedonije, reditelj poznat u celom našem regionu.
Kišov tekst je dramatizovao Erne Verebeš, a u predstavi će igrati: Gabriela Crnković, Emina Elor, Agota Ferenc, Atila Giric, Daniel Gomboš, Daniel Husta, Silvia Križan, Ištvan Kereši, Judit Laslo, Arpad Mesaroš, Atila Nemet, Gabor Pongo i Zoltan Širmer. Šta će se zbiti i šta će nastati u susretu mađarskih glumaca i makedonskog reditelja, kako najavljuju u Novosadskom pozorištu, videćemo pretpremijerno 9. juna. U svakom slučaju, ovoj zanimljivoj pozorišnoj kombinaciji treba dodati i čuvenu Kišovu knjigu, objavljenu 1976, koja govori o stradanjima u komunističkim gulazima u Sovjetskom Savezu, još jednoj njegovoj opsesivnoj temi.
„Opsednut sam iskustvima iz detinjstva. Opsednut sam holokaustom, nestankom oca, uspomenama na teško ratno detinjstvo. Morao sam da se oslobodim te opsesije. Zato sam o tome pisao. A kada se o tome pedesetih, šezdesetih godina počelo govoriti o komunističkim koncentracionim logorima – gulazima – čije su postojanje francuski intelektualci negirali, tada sam postao opsednut tom temom. Danima i noćima sam o tome diskutovao. Iz te opsesije nastala je ’Grobnica za Borisa Davidoviča’.”
Kiš je ovu knjigu napisao dok je radio na univerzitetu u Bordou, potaknut time što što su njegovi tamošnji studenti, levičarske orijentacije odbijali da poveruju u postojanje gulaga.
Kod nas je ova knjiga najpre odlično prošla kod kritike, a ubrzo posle toga je izazvala jednu od najvećih polemika u istoriji srpske književnosti, u kojoj je Kiš optužen za plagijat. Polemika oko te knjige potakla je Kiša da napiše “Čas anatomije”. Knjiga je dosad objavljena u desetinama izdanja na srpskohrvatskom jeziku, a prevedena je na više od dvadeset jezika. O njoj su pisali neki od najpoznatijih svetskih pisaca druge polovine 20. veka, poput Josifa Brodskog, Milana Kundere, Đerđa Konrada, Petera Esterhazija i Vilijama T. Volmana.
Pripovetke u “Grobnici za Borisa Davidoviča” su zasnovane na istorijskim događajima, a bave se uglavnom temama političke obmane, izdaje i ubistva u Istočnoj Evropi u prvoj polovini 20. veka. Neke priče su napisane tako da kombinuju fikciju i stvarnost, jer su biografije glavnih likova fiktivne, a oni se susreću i sa stvarnim ličnostima.
N. Pejčić
