KOLEKTIVNI UGOVOR ZA ESTRADU: Koliko ugovora, toliko muzike
NOVI SAD: Najava da je Socijalno - ekonomski savet Srbije prihvatio da estradni radnici dobiju poseban kolektivni ugovor deluje zbunjujuće i u prvi mah javlja se pitanje šta će to njima. Jer, prva asocijacija na takvu najavu su pevačice i pevači koji su svakodnevno po televizijskim i radio programima, dok “žuta štampa” detaljno opisuje izobilje i luksuz u kojem žive estradne zvezde.
Međutim, predsednik Sindikata estradnih umetnika i izvođača Srbije, Dragiša Golubović, kaže da estradu ne čine samo poznate pevačice i muzičke grupe već i anonimni muzičari, plesači, di yejevi, oni koji se bave kulturno - muzičkom delantošću, voditelji kao i oni koji tokom zabavnih programa vode računa o tonu, svetlu, postavljaju i uklanjaju bine … Pravih umetnika je malo - svega stotinak, barem tako kaže Pravilnik koji određuje kome taj status pripada. I nisu svi umetnici koji zarađuju veliki novac od koncerata i popunjavaju programe raznih televizija pričama o modi, šta vole da jedu i koje filmove gledaju…
“Kada se potpiše poseban kolektivni ugovor za radno angažovanje estradno–muzičkih umetnika i izvođača u ugostiteljstvu, svi ugostitelji će morati da ga poštuju, od vlasnika najmanje kafane do najelitnijeg hotela. Čak i oni koji nisu u Uniji poslodavaca Srbije“, kaže Golubović:“ Prvo će svaki izvođač, prilikom sklapanja ugovora o radnom angažovanju – izvođačkom delu morati da pokaže poslodavcu, a to je vlasnik lokala ili agencija kao posrednik, potvrdu da pripada esnafskoj organizaciji ili udruženju“.
Za sada se kao validna prihvataju Udruženje vokalno - instrumentalnih estradno - muzičkih umetnika i izvođača Srbije i Udruženje muzičara yeza, zabavne i rok muzike Srbije. U radnom ugovoru će biti do detalja napisana prava i obaveze izvođača i poslodavaca, dužina program u satima, trajanje pauze, visina honorara ili ukoliko je reč o mesečnom angažvanju broj slobodnih dana, rok isplate zarade, prijava na obavezno zdravstveno i penziono osiguranje, obaveza vlasnika lokala da čuva instrumente…
Potvrda ova dva esnafskog udruženja, kao reprezentativna u kulturi, obavezna je za sve izvođače i tu neće biti mimoiđena ni zvučna imena estrade. Zapravo, kolektivnim ugovorom i tipskim ugovorima se radno angažovanje uvodi u legalane tokove, suzbija se ne samo rad na crno, već uvodi red i kada je reč o plaćanju poreza i uplata za zdravstveno i penziono osiguranje.
U radnom ugovoru će biti do detalja napisana prava i obaveze izvođača i poslodavaca, dužina programa u satima, trajanje pauze, visina honorara ili, ukoliko je reč o mesečnom angažvanju, broj slobodnih dana, rok isplate zarade, prijava na obavezno zdravstveno i penziono osiguranje
“Ukoliko inspekcija tokom kontrole ustanovi da ugostitelj nije sklopio ugovor o radnom angažovanju sa izvođačem, inspekcija bi trebala da kazni vlasnika. Potvrda je garancija da je izvođač poreski obveznik i da plaća doprinose, što se vidi i na ugovorima koje smo napravili za sve“, naglašava Golubović. Posebno je, kaže, značajno što će svi morati da se pridržvaju ovih pravila, a na inspkekcijskim službama je da procene koliko su verodostojni u pogledu iznosa honorara.
Oni koji se bave drugom delatnošću, odnosno negde su zaposleni, a estradom se bave u slobodno vreme, moraće da imaju potvrdu od Saveza samostalnih sindikata Srbije jer i od njihovog honorara deo ide za porez na dodatu zaradu. Jedan od novosadskih di yejeva, koji je “u poslu” već 16 godina, sumnja da će se kolektivnim ugovorom nešto popraviti jer materijalne prilike su tanke pa ima i di yejeva koji puštaju muziku za večeru, honorar u visini nekoliko pića ili malo veće konobarske dnevnice. Oni vrhunski mogu da zarade i više stotina evra po nastupu, ali to su povremeni poslovi.
“Tokom svih ovih godina koliko se bavim ovim poslom, možda sam dva-tri ugovora potpisao i to kada su preduzeća organizovala proslave pa su morali da pravdaju troškove. Nisam imao nikavih neprijatnih iskustava pa ni to da mi dogovoren honorar nije isplaćen, verovatno jer sam već suviše iskusan ... “, kaže naš sagovornik.
On nije član esnafskog udruženja i ne poznaje kolege koje su u toj organizaciji, a kaže da ne zna ni one koji uplaćuju penziono i zdravstveno osiguranje.
Sa druge strane, priznaje da je status di yejeva loš, između ostalog i zato što je tehnika usavršena pa je dovoljno da se kupi lap-top i krene u posao. Takođe kaže da se ne može ni približno odrediti broj di yejeva u našoj državi jer mnogima je to samo mogućnost za dopunsku zaradu, kao i njemu samom, jer kaže porodičnim ljudima to ne može biti izvor prihoda.
Zorka Delić