КОЛЕКТИВНИ УГОВОР ЗА ЕСТРАДУ: Колико уговора, толико музике
НОВИ САД: Најава да је Социјално - економски савет Србије прихватио да естрадни радници добију посебан колективни уговор делује збуњујуће и у први мах јавља се питање шта ће то њима. Јер, прва асоцијација на такву најаву су певачице и певачи који су свакодневно по телевизијским и радио програмима, док “жута штампа” детаљно описује изобиље и луксуз у којем живе естрадне звезде.
Међутим, председник Синдиката естрадних уметника и извођача Србије, Драгиша Голубовић, каже да естраду не чине само познате певачице и музичке групе већ и анонимни музичари, плесачи, ди yеjеvi, они који се баве културно - музичком делантошћу, водитељи као и они који током забавних програма воде рачуна о тону, светлу, постављају и уклањају бине … Правих уметника је мало - свега стотинак, барем тако каже Правилник који одређује коме тај статус припада. И нису сви уметници који зарађују велики новац од концерата и попуњавају програме разних телевизија причама о моди, шта воле да једу и које филмове гледају…
“Када се потпише посебан колективни уговор за радно ангажовање естрадно–музичких уметника и извођача у угоститељству, сви угоститељи ће морати да га поштују, од власника најмање кафане до најелитнијег хотела. Чак и они који нису у Унији послодаваца Србије“, каже Голубовић:“ Прво ће сваки извођач, приликом склапања уговора о радном ангажовању – извођачком делу морати да покаже послодавцу, а то је власник локала или агенција као посредник, потврду да припада еснафској организацији или удружењу“.
За сада се као валидна прихватају Удружење вокално - инструменталних естрадно - музичких уметника и извођача Србије и Удружење музичара yеza, забавне и рок музике Србије. У радном уговору ће бити до детаља написана права и обавезе извођача и послодаваца, дужина програм у сатима, трајање паузе, висина хонорара или уколико је реч о месечном ангажвању број слободних дана, рок исплате зараде, пријава на обавезно здравствено и пензионо осигурање, обавеза власника локала да чува инструменте…
Потврда ова два еснафског удружења, као репрезентативна у култури, обавезна је за све извођаче и ту неће бити мимоиђена ни звучна имена естраде. Заправо, колективним уговором и типским уговорима се радно ангажовање уводи у легалане токове, сузбија се не само рад на црно, већ уводи ред и када је реч о плаћању пореза и уплата за здравствено и пензионо осигурање.
У радном уговору ће бити до детаља написана права и обавезе извођача и послодаваца, дужина програма у сатима, трајање паузе, висина хонорара или, уколико је реч о месечном ангажвању, број слободних дана, рок исплате зараде, пријава на обавезно здравствено и пензионо осигурање
“Уколико инспекција током контроле установи да угоститељ није склопио уговор о радном ангажовању са извођачем, инспекција би требала да казни власника. Потврда је гаранција да је извођач порески обвезник и да плаћа доприносе, што се види и на уговорима које смо направили за све“, наглашава Голубовић. Посебно је, каже, значајно што ће сви морати да се придржвају ових правила, а на инспкекцијским службама је да процене колико су веродостојни у погледу износа хонорара.
Они који се баве другом делатношћу, односно негде су запослени, а естрадом се баве у слободно време, мораће да имају потврду од Савеза самосталних синдиката Србије јер и од њиховог хонорара део иде за порез на додату зараду. Један од новосадских ди yеjеva, који је “у послу” већ 16 година, сумња да ће се колективним уговором нешто поправити јер материјалне прилике су танке па има и ди yеjеva који пуштају музику за вечеру, хонорар у висини неколико пића или мало веће конобарске дневнице. Они врхунски могу да зараде и више стотина евра по наступу, али то су повремени послови.
“Током свих ових година колико се бавим овим послом, можда сам два-три уговора потписао и то када су предузећа организовала прославе па су морали да правдају трошкове. Нисам имао никавих непријатних искустава па ни то да ми договорен хонорар није исплаћен, вероватно јер сам већ сувише искусан ... “, каже наш саговорник.
Он није члан еснафског удружења и не познаје колеге које су у тој организацији, а каже да не зна ни оне који уплаћују пензионо и здравствено осигурање.
Са друге стране, признаје да је статус ди yеjеva лош, између осталог и зато што је техника усавршена па је довољно да се купи лап-топ и крене у посао. Такође каже да се не може ни приближно одредити број ди yеjеva у нашој држави јер многима је то само могућност за допунску зараду, као и њему самом, јер каже породичним људима то не може бити извор прихода.
Зорка Делић