Krađa znakova godišnje ošteti budžet za milion evra
Saobraćajna signalizacija, koja je i te kako važna, često je ižvrljana, prelepljena, slomljena ili ukradena. Zbog toga dolazi do raznih problema u saobraćaju, poput pogrešnih skretanja, saobraćanja zabranjenim ulicama, do onih najfatalnijih – udesa.
U toku 2016. godine evidentirana je 521 saobraćajna nezgoda s uticajnim faktorom „neodgovarajuća/nepostojeća ili nedovoljno uočljiva saobraćajna signalizacija ili oprema”, a u prva tri meseca 2017. godine – 80, kažu iz Ministarstva unutrašnjih poslova. U toku prethodne godine Srbiji je otkriveno 51.387 saobraćajnih prekršaja nepridržavanja ograničenja, zabrana i obaveza izraženih saobraćajnom signalizacijom, a u prva tri meseca tekuće godine 12.191.
Budući da je postavljanje i održavanje saobraćajnih znakova na državnim putevima prvog i drugog reda u nadležnosti Javnog preduzeća „Putevi Srbije”, uništavanje saobraćajne signalizacije, kao i krađa tih tabli, poprilično šteti i njihovom budžetu.
Veliki problem s kojim se suočavamo u postupku održavanja puteva jeste krađa, kao i namerno oštećenje saobraćajnih znakova i opreme, a oni u najkraćem roku moraju biti ponovo postavljeni ili zamenjeni, naglašavaju iz JP „Putevi Srbije”. Godišnja vrednost ukradenih, oštećenih i uništenih saobraćajnih znakova, putokaznih tabli, smerokaza i ostale saobraćajne signalizacije i opreme iznosi oko 120 miliona dinara, što je oko milion evra.
Da bi nam slikovitije pojasnili o kojoj sumi je reč, naveli su da presvlačenje jednog kilometra puta košta oko deset miliona dinara, što znači da bi godišnje mogli da rehabilituju 12 kilometara asfalta. Možda taj podatak i nije nekima zadivljujući, ali ako uzmemo u obzir da naše puteve treba sređivati, a da se to svakako ne radi u meri u kojoj smatramo i očekujemo da bi trebalo, te brojke nisu baš zanemarljive.
Krađa, uklanjanje ili oštećenje saobraćajne signalizacije i opreme smanjuju bezbednost i direktno ugrožavaju živote učesnika u saobraćaju, te JP „Putevi Srbije” apeluje da se sve nadležne institucije, mediji i sami građani uključe u akciju koja bi pomogla da se sačuvaju materijalna sredstva uložena u izgradnju i održavanje puteva Republike Srbije, sa ciljem da se obezbedi nesmetano i bezbedno odvijanje saobraćaja, ističu iz tog preduzeća. U skladu s tim, postoji mogućnost i da se takve nepravilnosti prijave inspekcijskoj službi Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture na broj 011/2138-311.
Po Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima, član 134, zabranjeno je postavljanje bilo čega na tablu ili nosač što nije u vezi sa značenjem same signalizacije, kao i neovlašćeno uklanjanje, oštećivanje i zamena opreme na putu, ili bilo šta što bi odvraćalo pažnju i ometalo učesnike u saobraćaju. Uništavanje saobraćajnih znakova uređeno je Krivičnim zakonikom, a počinilac može biti kažnjen zatvorom od jedne do osam godina, dok je Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima, član 331, stav 1, tačka 38, predviđena novčana kazna od 15.000 do 30.000 dinara ili kazna zatvora u trajanju do 30 dana.
Nepismene table, nepismeni građani
Nazivi ulica, bulevara, trgova i drugih toponima, vrsta su indirektnog opismenjavanja stanovnika neke države. Činjenica da neki od njih nisu u skladu s pravopisom srpskog jezika, svakodnevno nas baca u dilemu šta i kako zaista nešto treba da se kaže i napiše. Recimo, kod Tržnog centra „Merkator” u Novom Sadu, nalazi se tabla sa smernicom gde piše „Fruška gora”, dok u Petrovaradinu postoji isti znak s natpisom „Fruška Gora”.
"Način na koji je nešto napisano na tablama i saobraćajnoj signalizaciji u velikoj meri utiče na sve građane, naročito najmlađe, jer svi očekujemo da je to što čitamo tačno napisano", kaže nastavnica srpskog jezika petrovaradinske Osnovne škole „Jovan Dučić” Aleksandra Drobac i dodaje da nas ono što je istaknuto na javnim mestima svakodnevno stavlja u zabludu, a naročito one koji se ne bave našim jezikom i pravopisom.
Recimo, na jednoj novosadskoj tabli piše „Trg Feher Ferenca” iako bi trebalo da piše „Trg Ferenca Fehera”, jer se u srpskom jeziku piše prvo ime pa onda prezime, a kod muške osobe, nebitno šta je po nacionalnosti, oba se menjaju po padežima. Kao još jedan primer možemo navesti tablu na izlazu iz Novog Sada na kojoj piše naziv grada dva puta na ćirilici a nijednom na srpskom jeziku latiničnim pismom, iako to nije po pravilu članova 8 i 9 Pravilnika o saobraćajnoj signalizaciji.
L. Radlovački