Крађа знакова годишње оштети буџет за милион евра
Саобраћајна сигнализација, која је и те како важна, често је ижврљана, прелепљена, сломљена или украдена. Због тога долази до разних проблема у саобраћају, попут погрешних скретања, саобраћања забрањеним улицама, до оних најфаталнијих – удеса.
У току 2016. године евидентирана је 521 саобраћајна незгода с утицајним фактором „неодговарајућа/непостојећа или недовољно уочљива саобраћајна сигнализација или опрема”, а у прва три месеца 2017. године – 80, кажу из Министарства унутрашњих послова. У току prеthodnе године Србији је откривено 51.387 саобраћајних прекршаја непридржавања ограничења, забрана и обавеза изражених саобраћајном сигнализацијом, а у прва три месеца текуће године 12.191.
Будући да је постављање и одржавање саобраћајних знакова на државним путевима првог и другог реда у надлежности Јавног предузећа „Путеви Србије”, уништавање саобраћајне сигнализације, као и крађа тих табли, поприлично штети и њиховом буџету.
Велики проблем с којим се суочавамо у поступку одржавања путева јесте крађа, као и намерно оштећење саобраћајних знакова и опреме, а они у најкраћем року морају бити поново постављени или замењени, наглашавају из ЈП „Путеви Србије”. Годишња вредност украдених, оштећених и уништених саобраћајних знакова, путоказних табли, смероказа и остале саобраћајне сигнализације и опреме износи око 120 милиона динара, што је око милион евра.
Да би нам сликовитије појаснили о којој суми је реч, навели су да пресвлачење једног километра пута кошта око десет милиона динара, што значи да би годишње могли да рехабилитују 12 километара асфалта. Можда тај податак и није некима задивљујући, али ако узмемо у обзир да наше путеве треба сређивати, а да се то свакако не ради у мери у којој сматрамо и очекујемо да би требало, те бројке нису баш занемарљиве.
Крађа, уклањање или оштећење саобраћајне сигнализације и опреме смањују безбедност и директно угрожавају животе учесника у саобраћају, те ЈП „Путеви Србије” апелује да се све надлежне институције, медији и сами грађани укључе у акцију која би помогла да се сачувају материјална средства уложена у изградњу и одржавање путева Републике Србије, са циљем да се обезбеди несметано и безбедно одвијање саобраћаја, истичу из тог предузећа. У складу с тим, постоји могућност и да се такве неправилности пријаве инспекцијској служби Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре на број 011/2138-311.
По Закону о безбедности саобраћаја на путевима, члан 134, забрањено је постављање било чега на таблу или носач што није у вези са значењем саме сигнализације, као и неовлашћено уклањање, оштећивање и замена опреме на путу, или било шта што би одвраћало пажњу и ометало учеснике у саобраћају. Уништавање саобраћајних знакова уређено је Кривичним закоником, а починилац може бити кажњен затвором од једне до осам година, док је Законом о безбедности саобраћаја на путевима, члан 331, став 1, тачка 38, предвиђена новчана казна од 15.000 до 30.000 динара или казна затвора у трајању до 30 дана.
Неписмене табле, неписмени грађани
Називи улица, булевара, тргова и других топонима, врста су индиректног описмењавања становника неке државе. Чињеница да неки од њих нису у складу с правописом српског језика, свакодневно нас баца у дилему шта и како заиста нешто треба да се каже и напише. Рецимо, код Тржног центра „Меркатор” у Новом Саду, налази се табла са смерницом где пише „Фрушка гора”, док у Петроварадину постоји исти знак с натписом „Фрушка Гора”.
"Начин на који је нешто написано на таблама и саобраћајној сигнализацији у великој мери утиче на све грађане, нарочито најмлађе, јер сви очекујемо да је то што читамо тачно написано", каже наставница српског језика петроварадинске Основне школе „Јован Дучић” Александра Дробац и додаје да нас оно што је истакнуто на јавним местима свакодневно ставља у заблуду, а нарочито оне који се не баве нашим језиком и правописом.
Рецимо, на једној новосадској табли пише „Трг Фехер Ференца” иако би требало да пише „Трг Ференца Фехера”, јер се у српском језику пише прво име па онда презиме, а код мушке особе, небитно шта је по националности, оба се мењају по падежима. Као још један пример можемо навести таблу на излазу из Новог Сада на којој пише назив града два пута на ћирилици а ниједном на српском језику латиничним писмом, иако то није по правилу чланова 8 и 9 Правилника о саобраћајној сигнализацији.
Л. Радловачки