Primena inovativnih tehnologija u klinici za kardiologiju Instituta za KVB

U koronarnoj jedinici Klinike za kardiologiju tokom prošle godine lečeno je ukupno 2.844 pacijenta, a akutni infarkt imalo je 1.078 ljudi. U angio sali urađeno je 957 kateterizacija, a bilo bi ih i više, međutim, sala nije radila skoro tri meseca, od juna do polovine avgusta.

“U periodu od 2002. do 2016. urađeno je 23.309 intervencija, tokom kojih su pacijentima ugrađeni stentovi, a imali smo 7.185 intervencija tokom aktivnog infarkta“, kaže načelnik Službe za urgentnu kardiologiju Klinike za kardiologiju Instituta profesor dr Milovan Petrović.

Prvi put u Institutu lekari su u početkom februara imali intervenciju kod pacijenta koji je došao u teškom stanju i tokom lečenja priključen je na pumpu za vantelesni krvotok.

“Pacijent je primljen u septičnom stanju, odnosno bio je u stanju srčanog šoka i u nekoliko navrata je došlo do prestanka rada srca uz prestanak funkcije bubrega. Aparatom za vantelesni krvotok prvi put uspešno smo prebrodili prestanak rada srca i bolesnika nakon šest dana odvojili od mašine za vantelesni krvotok“, navodi dr Petrović.

Kako objašnjava, ovom tehnologijom pacijent je preko katetera povezan s pumpom za vantelesni krvotok, koju zovu i “pluća-srce pumpa”. Deo krvi mu se na taj način obogaćuje kiseonikom i vraća u organizam.

“Time se poboljšava funkcija srca, pluća i omogućava bolja prokrvljenost drugih organa i tkiva. U Institutu je prvi put urađena takva intervencija, a u ovakvoj indikaciji pacijenta, prvi put i u Srbiji“, ispričao je Petrović i dodao da je aparat za vantelesni krvotok, koji su nedavno dobili od Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, najbolji uređaj te vrste u svetu.

Ovom vrstom intervencije, kojom su prvi put postavili i odvojili bolesnika od vantelesnog krvotoka, lekari Instituta postali su deo grupe vrhunskih zdravstvenih ustanova, koje primenjuju najsavremenije tehnike podrške funkciji srca i pluća.

“Ovaj aparat služi za lečenje pacijenata u srčanom zastoju, a zamenjuje i srce i pluća, obogaćuje kiseonikom krv i pumpa krv. Pacijent može da bude priključen na aparat onoliko dugo koliko njegovo stanje traži takvu potporu u trajanju do mesec dana. Za to vreme traže se trajna rešenja za zbrinjavanje bolesnika s obolelim srcem. Drugim rečima, uređaj “kupuje vreme” da bi se našlo dugotrajno rešenje za bolesnika. Trajna rešenja su poboljšanje rada srca i trajno odvajanje od srčane pumpe, ali i pripreme za transplantaciju srca, odnosno ugrađivanje trajne srčane pumpe, koja se hirurški postavlja u srce bolesnika. Tehnologiju ugrađivanja trajne srčane pumpe takođe smo savladali na Institutu i naš kardiohirurški tim je pre više od godinu dana po prvi put uradio takvu vrstu intervencije“, rekao je profesor Petrović.

Neophodno praćenje inovacija

Upravnik Klinike za kardiologiju docent dr Ilija Srdanović kaže kako Klinika za kardiologiju pokušava da u svim segmentima aktivnosti prati tehnološki napredak, a da nova oprema koju su isprobali daje dobre mogućnosti.

„Bolje se meri prohodnost krvne žile i omogućava tačna procena, na kojem krvnom sudu zaista treba medicinskom intevencijom da se menja plan lečenja. Materijal je drugačiji od onog koji sada koristimo i njime bi se omogućio bolji kvalitet usluge“, navodi dr Srdanović i napominje kako je za uvođenje novih tehnologija potrebno često dodatno finansijsko izdvajanje ili oprema može da se dobije, na osnovu učestvovanja u okviru studijskih kliničkih isptivanja ili drugih većih projekata.

Klasična kateterizacija predstavlja funkcionalno procenjivanje značaja stenoze na koronarnim arterijama i određivanje mesta na kojem će se raditi intervencija. Nedavno su u ovoj Klinici isprobali novi uređaj, žicu sa meračem razlike pritisaka u srcu, poslednje generacije, kojom se izvode ove, inače uobičajene procedure.

“Nova žica za merenje protoka krvi kroz sužen krvni sud ispituje funkcionalnu značajnost suženja na arterijama. Pacijentu na kojem smo primenili ovaj novi materijal, ispitana su tri krvna suda i stavljena su mu četiri stenta, a trebalo je da mu se uradi baj-pas. Intervencija je urađena u koordinaciji više članova ekipe za interventnu kardilogiju. U ekipi su, pored mene, bili i načelnik Službe invazivne hemodinaske i radiološke dijagnostike dr Dragan Debeljački i načelnik Odeljenja za strukturne bolesti srca prof. dr Igor Ivanov. Pretpostavka je bila da ćemo mu staviti šest stentova, a pokazalo se da treba četiri, koliko mu je i stavljeno. To je dobro i za pacijenta, jer intervencija traje kraće, manje stentova znači manje komplikacija, a dobro je i s ekonomskog stanovišta, jer se potroši manje materijala“, ispričao je dr Petrović.

Ljubica Petrović