Примена иновативних технологија у клиници за кардиологију Института за КВБ
НОВИ САД: Болести срца и крвних судова најчешћи су узрок смрти људи у Војводини и Србији, и то у више од 50 одсто случајева. Праћење технолошког напретка у лечењу ових болести чини да лечење буде боље и ефикасније. У Клиници за кардиологију Института за кардиоваскуларне болести Војводине у Сремској Каменици стога уводе нове методе, али и савремене материјале који омогућавају и бољи увид у стање пацијента.
У коронарној јединици Клинике за кардиологију током прошле године лечено је укупно 2.844 пацијента, а акутни инфаркт имало је 1.078 људи. У ангио сали урађено је 957 катетеризација, а било би их и више, међутим, сала није радила скоро три месеца, од јуна до половине августа.
“У периоду од 2002. до 2016. урађено је 23.309 интервенција, током којих су пацијентима уграђени стентови, а имали смо 7.185 интервенција током активног инфаркта“, каже начелник Службе за ургентну кардиологију Клинике за кардиологију Института професор др Милован Петровић.
Први пут у Институту лекари су у почетком фебруара имали интервенцију код пацијента који је дошао у тешком стању и током лечења прикључен је на пумпу за вантелесни крвоток.
“Пацијент је примљен у септичном стању, односно био је у стању срчаног шока и у неколико наврата је дошло до престанка рада срца уз престанак функције бубрега. Апаратом за вантелесни крвоток први пут успешно смо пребродили престанак рада срца и болесника након шест дана одвојили од машине за вантелесни крвоток“, наводи др Петровић.
Како објашњава, овом технологијом пацијент је преко катетера повезан с пумпом за вантелесни крвоток, коју зову и “плућа-срце пумпа”. Део крви му се на тај начин обогаћује кисеоником и враћа у организам.
“Тиме се побољшава функција срца, плућа и омогућава боља прокрвљеност других органа и ткива. У Институту је први пут урађена таква интервенција, а у оваквој индикацији пацијента, први пут и у Србији“, испричао је Петровић и додао да је апарат за вантелесни крвоток, који су недавно добили од Покрајинског секретаријата за здравство, најбољи уређај те врсте у свету.
Овом врстом интервенције, којом су први пут поставили и одвојили болесника од вантелесног крвотока, лекари Института постали су део групе врхунских здравствених установа, које примењују најсавременије технике подршке функцији срца и плућа.
“Овај апарат служи за лечење пацијената у срчаном застоју, а замењује и срце и плућа, обогаћује кисеоником крв и пумпа крв. Пацијент може да буде прикључен на апарат онолико дуго колико његово стање тражи такву потпору у трајању до месец дана. За то време траже се трајна решења за збрињавање болесника с оболелим срцем. Другим речима, уређај “купује време” да би се нашло дуготрајно решење за болесника. Трајна решења су побољшање рада срца и трајно одвајање од срчане пумпе, али и припреме за трансплантацију срца, односно уграђивање трајне срчане пумпе, која се хируршки поставља у срце болесника. Технологију уграђивања трајне срчане пумпе такође смо савладали на Институту и наш кардиохируршки тим је пре више од годину дана по први пут урадио такву врсту интервенције“, рекао је професор Петровић.
Неопходно праћење иновација
Управник Клинике за кардиологију доцент др Илија Срдановић каже како Клиника за кардиологију покушава да у свим сегментима активности прати технолошки напредак, а да нова опрема коју су испробали даје добре могућности.
„Боље се мери проходност крвне жиле и омогућава тачна процена, на којем крвном суду заиста треба медицинском интевенцијом да се мења план лечења. Материјал је другачији од оног који сада користимо и њиме би се омогућио бољи квалитет услуге“, наводи др Срдановић и напомиње како је за увођење нових технологија потребно често додатно финансијско издвајање или опрема може да се добије, на основу учествовања у оквиру студијских клиничких исптивања или других већих пројеката.
Класична катетеризација представља функционално процењивање значаја стенозе на коронарним артеријама и одређивање места на којем ће се радити интервенција. Недавно су у овој Клиници испробали нови уређај, жицу са мерачем разлике притисака у срцу, последње генерације, којом се изводе ове, иначе уобичајене процедуре.
“Нова жица за мерење протока крви кроз сужен крвни суд испитује функционалну значајност сужења на артеријама. Пацијенту на којем смо применили овај нови материјал, испитана су три крвна суда и стављена су му четири стента, а требало је да му се уради бај-пас. Интервенција је урађена у координацији више чланова екипе за интервентну кардилогију. У екипи су, поред мене, били и начелник Службе инвазивне хемодинаске и радиолошке дијагностике др Драган Дебељачки и начелник Одељења за структурне болести срца проф. др Игор Иванов. Претпоставка је била да ћемо му ставити шест стентова, а показало се да треба четири, колико му је и стављено. То је добро и за пацијента, јер интервенција траје краће, мање стентова значи мање компликација, а добро је и с економског становишта, јер се потроши мање материјала“, испричао је др Петровић.
Љубица Петровић