Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Srbija izvozi svaku desetu flašu vode

01.04.2017. 09:57 12:46
Piše:
Foto: EPA/JEFF KOWALSKY

U Srbiji se godišnje popije 85 litara flaširane vode po glavi stanovnika, dok je evropski prosek 110 litara, kažu podaci Poslovnog udruženja industrije mineralnih voda za 2016.

Po istim podacima, najviše flaširane vode popiju Italijani – 177 litara, u Australiji i Severnoj Americi 30 litara, a najmanje flaširanu vodu piju u Aziji, 20 litara po glavi stanovnika.    

Kod nas nešto manje od 30 punionica vode godišnje proda više od 670 miliona litara vode, i od te količine desetak odsto se nađe na stranim tržištima, najviše u zemljama u okruženju. Ali su i one botate izvorima vode i imaju dosta punionica visokih kapaciteta, što takođe otežava ulazak srpske vode na tržišta u okruženju. 

85 litara flaširane vode po glavi stanovnika popijemo

Na domaćem tržištu najviše se pije voda „Knjaz Miloš“, „Minakva” i „Rosa”, a slede „Voda Vrnjci”, „Mivela”, „Prolom voda”, „Heba”…

Voda je jeftin ali kabast proizvod, što iziskuje visoke troškove transporta po jednoj boci pa je krajnja cena vode na izvoznom tržištu visoka i proizvođačima nije isplativa na stranim tržištima, kažu proizvođači vode. Prosečna cena vode u boci na stranim tržištima je 0,20 evra. Sve punionice vode u EU imaju obavezu korišćenja i do 50 odsto reciklata u proizvodnji ambalaže (PET boce), što pojeftinjuje proizvod u odnosu na naš pa je i to razlog zašto domaće punionice ne izvoze veće količine, mada su tehnološki izuzetno opremljene, velikih kapaciteta i sa znatno manje radnika nego ranijih godina mogu proizvesti ogromne količine vode.

Na 47. mestu u svetu
Po rezervama zdrave i pitke vode UN su Srbiju rangirale na 47. mesto. Neki pokazatelji kažu da imamo i više od 400 izvorišta zdrave i pitke vode najvišeg kvaliteta, a eksploatiše se svega 20 odsto. Naše fabrike vode bave se samo flaširanjem i prodajom vode, i u privatnom su vlasništvu, premda Zakon o vodama kaže da je voda „dobro od opšteg interesa” i da su vode u državnoj svojini. Najznačajnija privatizacija bila je 2004, kada je prodata fabrika vode iz Aranđelovca „Knjaz Miloš“. Komunalna vodovodna preduzeća čija je delatnost proizvodnja i prečišćavanje vode još nisu privatizovana, mada se očekuje da će i ona biti obuhvaćena restrukturiranjem

 

Kapaciteti su im i više nego dovoljni za potrebe domaćag tržišta pa svakoj punionici ostane više od 30 odsto za izvoz. Ali nemamo dovoljno vode za Kinu i Emirate i da svu vodu koju možemo proizvesti tamo prodajemo. Da bi voda bila interesnatna za inopotrošača, svaki proizvod treba da ima i neki benefit, na primer „Minakva”, koja sadrži jod.

S druge strane, treba znati i da se voda može izvoziti, ali samo u radijusu od 400 kilometara jer i „Koka-Kola” kupuje punionice u svetu, a ne prodaje samo vodu u Americi, navode proizvođači vode. Na domaćem tržištu vlada velika konkurencija i svaki proizvođač kreira poslovnu politiku u skladu sa svojim planovima i mogućnostima. Primarni cilj svih punionica je da se niskim cenama i kvalitetnim proizvodom privuče što više potrošača. Zato su u poslednje vreme popularne akcije sniženja radi povećanja prodaje i indukovanja tražnje. Međutim, takva cenovna politika nije dugoročno održiva ni rentabilna, ali je markertinški opravdana, ističu punioničari.

Z. Delić

Foto: EPA/JEFF KOWALSKY

Piše:
Pošaljite komentar