Mirović: Naš uspeh će se meriti brojem zaposlenih u novim pogonima

Pokrajinska vlada više se bavi konkretnim stvarima nego teoretsko-političkim raspravama. Smatra da su one bitne i poželjne kad se govori o strategiji, ali vlada više nema vremena za čekanje, mora da reaguje i da bude aktivna.

  Kao rezultat dogovora na zajedničkoj sednici Republičke i Pokrajinske vlade oktobra prošle godine u Novom Sadu započeta je realizacija važnih projekta, koliko će, po vašoj oceni, realizacija tih važnih projekata odmaći do kraja godine?

– Na zajedničkoj sednici Vlade Republike Srbije i Pokrajinske vlade mi smo kandidovali više od 20 pitanja koja se prvenstveno tiču elemenata za brži ekonomski razvoj, zajedničkih investicija, ali i pitanja koja treba da utemelje dugoročniju, predvidivu viziju ukupnog razvoja Vojvodine. Sa zadovoljstvom mogu da kažem da je realizacija već više od dve trećine tih pitanja u toku, poput zajedničkog finansiranja izgradnje zgrade Radio-televizije Vojvodine. Na osnovu dogovora na zajedničkoj sednici dveju vlada u međuvremenu su opredeljena sredstva, pripremljeni projekti, obezbeđene su odgovarajuće saglasnosti i mi ćemo u prvoj polovini ove godine pristupiti rušenju objekta na Mišeluku, a u drugoj polovini i izgradnji novog objekta. To je primer kako smo u gotovo svim segmentima uspeli da ubrzamo, intenziviramo, pojačamo aktivnost. Drugi primer je pitanje izgradnje velikih objekata u okvirima „Vojvodinavoda" za potrebe navodnjavanja iz takozvanog Abu Dabi fonda. Republika je učinila značajne napore i prvi projekti iz tog fonda realizovaće se u Vojvodini. Ta pitanja smo razmatrali u oktobru i u više od dve trećine dovorenih projekata idemo i brže od plana, što je veoma značajno i krajem godine, kada ćemo – nadam se ovoga puta u Beogradu imati novu zajedničku sednicu Republičke i Pokrajinske vlade – predstaviti analizu šta je i koliko urađeno i pristupiti realizaciji novih projekata i novih pravaca saradnje za 2018. godinu. Intenziviraju se radovi na Subotičkom narodnom pozorištu. Završava se šesta faza, pripremamo ulazak u sedmu, a osma faza u 2018, ukoliko bude dovoljno novca, može praktično značiti završetak radova. Tako da u odnosu na to imamo neku vrstu tremin-plana, inženjerski rešeno, koji se apsolutno poštuje i nigde nemamo nikakva odstupanja od tih zajedničkih planova, zajedničkih projekata, i to je nešto što može samo i dalje da ohrabri.  

  Među projektima su i oni s kojima se ispravljaju promašaji prethodne Pokrajinske vlade. Šta je sve trebalo da se ispravi, možete li navesti neke primere?

– Pre svega zatekli smo nedostatak koncepcije ukupnog razvoja Vojvodine, nedostatak razvojnih planova i definisanja ukupnih ambicija. Mi smo presekli takvo stanje. Opredelili smo se za veoma važan zajednički rad, koji podrazumeva da će državni fondovi, ali i međunarodni, biti usmeravani na ekonomski razvoj Vojvodine. To je naša osnovna poluga. Naravno, ne odustajemo od pitanja trajnog i predvidivog rešenja finansiranja naših potreba. O tome je i predsednik Vlade govorio u Narodnoj skupštini, tema je dakle, novi zakon o finansiranju. Ne odustajemo od načina da to bude metod višegodišnjeg dobro uređenog ili višedecenijski dobro uređenog predvidivog modela, koji bi sasvim sigurno dodavao i dodatni impulse za razvoj. Ali, samim načinom, otvorenom i, rekao bih, jednostavnom logikom mi smo u ovoj fazi dok se zakon ne donese, dobili nove mehanzme, dobili značajna sredstva i u transferu i kroz praktične, konkretne investicije, i na taj način ćemo, uveren sam, makar u jednom značajnom delu pokrenuti sve poluge razvoja Vojvodine. Ne zastajemo ni u drugim oblastima – zdravstvo, školstvo. Mislim da su jasni pomaci, koji će biti krunisani tek, kao što sam i ranije govorio, izgradnjom B i C bloka Kliničkog centra. Jasni su pomaci u zdravstvu, gde smo intervenisali u mnogim oblastima. U ovom trenutku svi dijagnostički aparati u zdavstvenom sistemu Vojvodine rade. Ja sam obećao da će tako biti i stojim iza toga, i cela vlada stoji iza toga. Pustili smo u rad nasleđenu investiciju „Kamenica 2". Razmišljamo i o proširenju kapaciteta na institutima u Sremskoj Kamenici, o tome vodimo razgovore s upravom instituta. Pripremamo – o tome smo takođe javno govorili na zajedničkoj sednici dveju vlada – i generalnu rekonstrukciju pančevačke bolnice. Radi se o potpunoj rekonstrukciji 8.000 kvadrata, i tu investiciju ćemo započeti u drugoj polovini 2017. godine. Ta bolnica je u najgorem stanju u Pokrajini i vidite, za kratko vreme smo pripremili novac, ne tako mali, oko 500 miliona dinara, za potpunu rekonstrukciju bolnice. Pripremili smo projekat, obezbedili građevinsku dozvolu i očekujem da će Uprava za kapitalna ulaganja u narednih tridesetak dana raspisati nabavku za izbor izvođača. Zajednički radimo s Kancelarijom za javna ulaganja, Ministarstvom prosvete i svim lokalnim samoupravama u Vojvodini na rekonstrukciji osnovnih i srednjih škola. Možda poslednji segment vezan za privredni razvoj: samo u poslednjih 45 dana prisustvovao sam otvaranju četiri nove fabrike u Vojvodini, od „Kontinentala" u Subotici do „Hačinsona" u Rumi, i to je nešto što je naš glavni zadatak, kako sam i naveo u svom govoru pred poslanicima Skuštine Vojvodine. Rekao sam da će se naš uspeh meriti brojem zaposlenih u novim proizvodnim pogonima u Vojvodini.   

  Da li imate saznanja o tome dokle se stiglo s istragom u vezi s takozvanim Fondom novih tehnologija?

– Sve što smo zatekli nakon primopredaje vlasti, mi smo predali organima policije i Tužilaštva. Mogu samo da prokomentarišem da je jednom osmišljenom akcijom veliki novac isisan iz budžeta Autonomne Pokrajine Vojvodine jer niko ne može da odbrani koncept u kojem je novac brojnim preduzećima prebacivan na račune, a da nisu postojala odgovarajuća sredstva obezbeđenja za takvu transakciju. Tek poslednjih godina, nakon žestokih kritika u parlamentu Vojvodine, uvedene su garancije banke kao sredstvo obezbeđenja za realizaciju ugovora iz segmenta novih tehnologija, a ranije, godinama je to činjeno neodgovarajućim obezbeđenjem. Uzgred, finansirana je tehnologija proizvodnje robe koja nije nova, niti je tehnološki napredna, i sve to zapravo predstavlja koncept ili model zloupotrebe, a praktični koraci bi trebalo da budu predmet interesovanja policije i Tužilaštva. Da li će to biti ili neće, ne zavisi od nas u politici, to zavisi od odgovarajućih procedura i odgovarajućih dokaza.

  U Inđiji, prilikom otvaranja ciglane posle osmogodišnjeg zastoja, najavili ste da je u planu da u naredne dve-tri godine u svakoj opštini u Vojvodini biti otvorena barem jedna fabrika s više zaposlenih. Nije li to ambiciozan plan?

– Nije. Stalno se govori o nekim ambicijama Vojvodine, ali bez velikih ambicija ne možemo da živimo. Nismo mali, nismo bez potencijala, nismo bez znanja, nismo bez ugleda, nismo bez lokacija, imamo mogućnost za podsticajna sredstva s nacionalnog, pokrajinskog i lokalnog nivoa. Jer, podsticaj jeste i dodela odgovarajućih parcela u industrijskim zonama. Podsticaj na izvestan način jeste brzi i efikasan rad lokalne administracije. Podsticaj jeste i uspeh kada je reč o rejtingu koji danas Srbija uživa u svetu. Sve to podstiče investitora da ulaže. Pogledajte samo, u 45 dana Subotica je dobila „Kontinental", Inđija „Univerzal, Ruma „Hačinson", Bečej „Kivonj", a sledeće nedelje predstoji Bač, gde je zajedničkim snagama nadležnog ministarstva, lokalne samouprave i Pokrajinske vlade napravljena proizvodna hala i obezbeđen dolazak kompanije sa 60-70 zaposlenih. Dakle, ako samo u tih pet-šest opština za 60 dana otvorimo po jednu fabriku, znači da je moguće, samo treba biti još prisutniji i još agresivniji u promociji potencijala Vojvodine, privlačiti još više domaćih i međunarodnih fondova u razvoj infrastrukture i rezultati će dolaziti sami po sebi.

  U kojoj meri će Pokrajinska vlada podsticati još brži razvoj Novog Sada, koji je zasluženo poneo prestižnu titulu prestonice kulture i omladine Evrope?

– Radićemo zajedno, pre svega u delu obnove kulturnog nasleđa, u delu promovisanja potencijala u pripremi obe značajne manifestacije, i Omladinske prestonice Evrope i Evropske prestonice kulture, jedan događaj u 2019. drugi za 2021. Podelili smo uloge. Deo posla će obaviti Vlada Republike Srbije, deo Grad, a mi ćemo se u Pokrajinskoj vladi najviše baviti onim kulturnim ustanovama čiji smo osnivač jer smo za njih odgovorni i one će do 2021. dobiti dodatno na značaju. Želimo da i u programskom i materijalnom smislu podstaknemo i unapredimo rad ustanova kulture koje imaju sedište u Novom Sadu. To je prilika za dobro organizovanu i sveobuhvatnu obnovu grada u svakom smislu. To prilike koje se ne smeju propustiti, one najveći grad u Vojvodini stavljaju u fokus interesovanja i domaće i međunarodne javnosti i na izvestan način sakupljaju energiju, podstiču kreativne ljude, podstiču okupljanja oko projekata, podstiču i daju dodatni impuls. Možda neke stvari pored kojih smo prolazili, koje nismo uočavali, ispravljamo i ističemo kao našu veliku vrednost. To Novom Sadu mnogo znači i mislim da ćemo, kako vreme bude odmicalo, kako se budemo približavali tim godinama, imati i mnogo konkretnijih rezultata. 

  Presekli ste vrpcu novog pogona francuske fabrike auto-delova „Hačinson" u Rumi i tom prilikom ste najavili da je, u saradnji Ministarstva privrede i Pokrajinske vlade, u pripremi industrijska zona u Šidu, koja treba da obezbedi uslove za ulaganje novih kompanija u tu opštinu. Da li možete nešto konkretnije da kažete o toj investiciji?

– Više industrijskih zona je u fokusu našeg zajedničkog interesovanja: Šid, Titel, Srbobran i, naravno, mnoge druge. Ovde govorim o novim industrijskim zonama. Tamo gde već imamo zone, unapređivaćemo zajednički njihovu infrastrukturu kroz finansiranje određenih komunalnih elemenata jer želimo da investitori u svemu i u potpunosti budu zadovoljni i da prepoznaju vojvođanske opštine kao mesto za razvoj biznisa, mesto koje kvalitetom i pristupom i lokalne i pokrajinske administracije može da konkuriše i drugim opštinama u našoj zemlji, ali posebno drugim regijama u okruženju. Mi komuniciramo na dnevnom nivou, na osnovu analize u svim lokalnim samoupravama, i predstavnici ministarstva, recimo privrede, kad je reč o industrijskim zonama, i predstavnici lokalnih samouprava i moji saradnici u pokrajinskoj administraciji. Prilikom izrade budžeta za svaku godinu ćemo deliti uloge. Negde će projektnu dokumentaciju finansirati opština, a negde će deo posla oko nove industrijske zone kroz konkurse preuzimati Ministarstvo privrede, a negde Pokrajinska vlada sa svojim sekretarijatima. Mi smo se fokusirali na tri nove industrijske zone kao zajednički model rada. Bilo je i ranije takvih poduhvata, ali sada čini se nešto više i izraženije, i to je nešto što treba dodatno da motiviše i domaće i strane investitore da ulažu u Vojvodinu.

  Kad će na red doći Banat?

– Pre svega moramo da obnovimo saobraćajnu infrastrukturu u Banatu. Za najviše nekoliko nedelja, počeće rekonstrukcija postojećeg puta od Novog Sada do Zrenjanina. Istovremeno moramo se više baviti promocijom potencijala koje banatske opštine imaju. Ipak, i tamo već imamo dosta uspeha. Ne zaboravite da u Kikindi imamo dve nove fabrike u poslednjih godinu dana. Ne zaboravite uspehe koje Zrenjanin postiže, ne zaboravite snažne impulse u privredi Vršca, koji ga ističu kao već ozbiljno razvijen centar na jugu Banata. Vršac, s industrijskom zonom koja funkcioniše već godinama i značajnim ulaganjima koji je Vlada Republike Srbije tamo usmeravala, postaje ozbiljan grad, čak, po nekim parametrima, razvijeniji i od nekih većih susednih gradova. Ono što treba da unapredimo to su male, manje razvijene opštine i mi ćemo i kroz konkurse i kroz direktne razgovore s predstavnicima lokalnih samouprava više investirati u lokalnu infrastrukturu, u regionalnu infrastrukturu, i to treba da motiviše preduzetnike i privrednike da više ulažu u takve opštine. Veoma je važna i prekogranična saradnja. Podsetiću vas na to da je Vlada Republike Srbije, uz našu punu koordinaciju, zajedno s rumunskom vladom radila na otvaranju graničnih prelaza i oni treba da dovedu do dodatnih podsticaja za intenziviranje privredne saradnje. Kompanije iz Rumunije žele da investiraju u Vojvodinu. U ovom trenutku 18 opština u Vojvodini je u trećoj kategoriji po stepenu razvijenosti, a jedna – Opovo – nažalost, u četvrtoj. Verujem da za pet do sedam godina možemo makar polovinu opština iz te grupe prevesti u treću ili drugu grupu prema stepenu razvijenosti. Ako budemo pronalazili investitore koji će uložiti novac i zaposliti više stotina ljudi u svakoj od tih opština i na taj način ojačati lokalni budžet, mislim da će rezultat jednostavno biti tu. 

Eržebet Marjanov

Država nije igračka, ona je zajednička kuća svih nas

  Kao funkcioner Srpske napredne stranke, kako ocenjujete kampanju, koja je vaša poruka?

– Ocena je jednostavna: Aleksandar Vučić je daleko superiorniji kandidat u odnosu na sve druge kandidate. Ne samo na osnovu rezultata koje je postigao, iako je to svakako najznažajniji element za ocenu, nego i zbog sigurnosti s kojom izlaže program, zbog podataka i činjenica koje u svom programu iznosi. Uzgred, jedino on i govori o programu, jedino on govori o važnim životnim temama, o ekonomiji, zapošljavanju, razvoju infrastrukture, izgradnji novih zdravstvenih objekata, nerazvijenim opštinama. Bilo bi pravo čudo da kandidati opozicije, s nedovršenim i nezrelim, često bahatim odnosom, mogu da osvoje više glasova od njega. Uveren sam u to da će pobediti Aleksandar Vuči. Ljude treba da motiviše njegov ozbiljan i odgovoran odnos prema državi. Jer, država nije igračka, ona je zajednička kuća svih nas, u kojoj treba i više rada, i više strpljenja, i više morala, i više energije, koju danas zapravo najviše on i generiše. I to je nešto što treba ljude da opredeli da glasaju za njegov i naš program.

Žeželjev most na vidiku

* Kada možemo očekivati završetak Žeželjvog mosta?

- Obavešteni smo zvaničnim dopisom od izvođača radova i nadzornog organa da je napravljen plan za završetak radova na izgradnji Žeželjevog mosta koji će biti okončan u prvoj polovini novembra meseca. U realizaciji radova na izgradnji mosta u ovom trenutku nema nikakvih problema i mi očekujemo da će zadati rok biti poštovan. Početkom jula meseca, prema tom planu, treba da budu uvedeni i izvođači radova na izgradnji pristupnih saobraćajnica na tom mostu.  Ako sve bude funkcionisalo kako treba i ako ne bude vremenskih prilika koje se mogu odraziti na vodostaj Dunava u kritičnim trenucima podizanja mostovskih konstrukcija na centralni stub, verujem da će dugoočekivani novi Žeželj do kraja ove godine ponovo biti u funkciji.