Za obnovu dvoraca potrebne ideje i pare

1842. I 1846. godine, koji je zaostavština Lajoša Karačonjija jedini je u državnom, odnosno u vlasništvu opštine Novi Bečej, dok su ostali u privatnom posedu ili u postupku restitucije.



Od predsednika novobečejske opštine Saše Maksimovića saznajeemo da trenutno vode razgovore sa Ministarstvom kulture i informisanja, kako bi se realizovala ideja da se zavičajni muzej Vojvodine ustanovi u dvorcu Karačonji koji je je zaista velelepan, ali iziskuje velika ulaganja za revitalizaciju.

- Dvorac Karačonji će u svakom slučaju u dogledno vreme biti uvršten u turističku ponudu opštine Novi Bečej, jer je jedini u državnom vlasništvu i nije predmet restitucije – kaže Maksimović.



Dvorac Karačonji je tadašnja opština Beodra (Novo Miloševo) još davne 1938. otkupila od Zagrebačke banke jer negov vlasnik grof Andor Karačonji, nije mogao da isplati dugove.  Sve se oduvek vrtelo oko novca, pa se i sada se postavlja pitanje, kako naći pare za obnovu dvorca i njegovo stavljanje u funkciju.



- Kada imate dobru ideju, onda se pronađu i pare, jer ako neko stalno viče da nema para, taj nema ni ideja. Mi imamo ideju šta ćemo sa dvorcem Karačonji, koji bi trebao da dobije sasvim novu namenu – objašnjava Maksimović.

U dvorcu Karačonji do sredine 90-tih godina prošlog veka tu se nalazila hemijska industrija “Hinom”, a prethodnih godina započete su aktivnosti za njegovu rekonstrukciju, a uporedo sa tim u kompleksu kraj dvorca osmišljava se projekat izgradnje velnes i spra centra. Ipak, predsendik opštine Maksimović još ne želi da ulazi u detalje realizacije tog projekta koji se planira u saradnji sa potencijalnim investitorom iz Austrije, jer je to sve još na “dugačkom štapu”. 



Kapija dvorca Karačonji je zaključana lancem i katancem, jer nije bezbedno tek tako u njega ulaziti. Od dvorca trenutno je u boljem stanju žitni magacin Karačonjijevih, koji se nalazi preko puta dvorca, jer je tu smešten Muzej “Kotarka”. Maksimović napominje da prethodnici iz opštinske vlasti nisu razmišljali o zakonitosti svojih postupaka pa je lokalna samouprava ulagala u “Kotarku”, koja je bila u privatnom vlasništvu.



Manjkavost je otklonjena tako što je lokalna samouprava Novog Bečeja pre nekoliko meseci otkupila nekadašnji žitni magacin i “Kotarku”, tako da su sada i ti objekti u vlansištvu opštine. Na konkursu Ministarstva kulture i informisanja  “Gradovi u fokusu 2016” Novi Bečej je zavredeo podršku sa svojim projektima, iako formalno nema status grada nego je jedinica lokalne samouprave, dobivši određena sredstva koja će biti upotrebljena za rekonstrukciju fasade žitnog magacina. 



U negdašnjoj varošici Beodra postojao još jedan dvorac koji je Lajošev brat Laslo Karačonji izgradio između 1838. i 1842. godine, međutim, on je porušen. Da je i to zdanje bilo otmena građevina od koje je ostalo samo par fotografija, delovi ograde, stubova i jedna ukrasna skulptura lava. Početkom prošlog veka dvorac i imanje su menjali vlasnika, kada je grof Eugen Jene Karačonji imanje isparcelisao i prodavao.



Manji deo imanja, zajedno sa dvorcem, kupio je Franja Merlak. Kada je 1932. godine pokrenuta parnica pred Međunarodnim sudom u Hagu za povraćaj imovine bivšim veleposednicima, između ostalih i porodici Karačonji, Merlak je odlučio da dvorac poruši i proda material, pa su od dvorca ostali samo fragmenti i uspomene. Kada je uređivan Muzej “Kotarka” jedna žiteljka Novog Miloševa je  ustupila sačuvanu statuu lava sa krunom i ona je našla mesto pred ulazom u muzej.



U Bočaru se nalaze dvorci Bajić i Hertlendi, od kojih je ovaj drugi, koji je trebalo da se obnovi i postane terapijski centar za decu ometenu u razvoju, u poslednje vreme dospeo u žižu javnosti zbog sumnji za mahinacije upravo u vezi ulaganja u njegovu obnovu. Predsednik novobečejske opštine Maksimović kaže da je bez obzira na ovu epizodu, namera da se započeta obnova završi, međutim, dvorcu se mora naći druga namena i da se projekat završi kako i priliči.



Maksimović napominje da su ostali dvorci u privatnom vlasništvu skloni propadanju, niko ne ulaže u njih, pa će se videti da li će kao lokalna samouprava imati snage da sa vlasnicima nešto urade da bi se spasili propadanja.

- Pokušaćemo da stupimo u kontakt sa vlasnicima da vidimo šta im je namera sa dvorcima, jer je zaista greh da propadaju – kaže Maksimović.



Na Bisernom ostrvu se nalazi dvorac koji je izgrađen krajem 19.veka na imanju barona gedeona Rohoncija, kao letnja spahijska rezidencija nekada svetski poznatog poljoprivrendog dobra, koji se naročito pročuo po mirisnom vinu muskat krokana.



Na nekoliko kilometara udaljenosti od Novog Bečeja nalazi se dvorac Sokolac, takođe izgrađen krajem 19. veka u stilu klasicizma. Podigao ga je Lazar Dunđerski kao svoju rezidencijalnu palatu, a kasnije ga je u miraz dobila njegova ćerka Emilija.



Milorad Mitrović

 

Priča o dvorcu Sokolac



Za dvorac Sokolac kod Novog Bečeja ostala je upamćena priča, prema kojoj ga je Lazar Dunđerski jednom prilikom izgubio na kocki zajedno sa imanjem koje je išlo uz njega. Protivnik je bio „velikodušan” i ponudio Dunđerskom da vrati i dvorac i imanje, samo jednim pucanjem iz pištolja. Trebalo je da pogodi jabuku koja se nalazila na glavi njegove žene. Lazar je pristao na dogovor i rizikovao  da izgubi dvorac, a povrh svega i svoju ženu. Nanišanio je, zadržao dah i opalio. Precizno pogodivši jabuku na ženinoj glavi, zadržao je dvorac i imanje.