За обнову двораца потребне идеје и паре

1842. И 1846. године, који је заоставштина Лајоша Карачоњија једини је у државном, односно у власништву општине Нови Бечеј, док су остали у приватном поседу или у поступку реституције.



Од председника новобечејске општине Саше Максимовића сазнајеемо да тренутно воде разговоре са Министарством културе и информисања, како би се реализовала идеја да се завичајни музеј Војводине установи у дворцу Карачоњи који је је заиста велелепан, али изискује велика улагања за ревитализацију.

- Дворац Карачоњи ће у сваком случају у догледно време бити уврштен у туристичку понуду општине Нови Бечеј, јер је једини у државном власништву и није предмет реституције – каже Максимовић.



Дворац Карачоњи је тадашња општина Беодра (Ново Милошево) још давне 1938. откупила од Загребачке банке јер негов власник гроф Андор Карачоњи, није могао да исплати дугове.  Све се одувек вртело око новца, па се и сада се поставља питање, како наћи паре за обнову дворца и његово стављање у функцију.



- Када имате добру идеју, онда се пронађу и паре, јер ако неко стално виче да нема пара, тај нема ни идеја. Ми имамо идеју шта ћемо са дворцем Карачоњи, који би требао да добије сасвим нову намену – објашњава Максимовић.

У дворцу Карачоњи до средине 90-тих година прошлог века ту се налазила хемијска индустрија “Хином”, а претходних година започете су активности за његову реконструкцију, а упоредо са тим у комплексу крај дворца осмишљава се пројекат изградње велнес и спра центра. Ипак, предсендик општине Максимовић још не жели да улази у детаље реализације тог пројекта који се планира у сарадњи са потенцијалним инвеститором из Аустрије, јер је то све још на “дугачком штапу”. 



Капија дворца Карачоњи је закључана ланцем и катанцем, јер није безбедно тек тако у њега улазити. Од дворца тренутно је у бољем стању житни магацин Карачоњијевих, који се налази преко пута дворца, јер је ту смештен Музеј “Котарка”. Максимовић напомиње да претходници из општинске власти нису размишљали о законитости својих поступака па је локална самоуправа улагала у “Котарку”, која је била у приватном власништву.



Мањкавост је отклоњена тако што је локална самоуправа Новог Бечеја пре неколико месеци откупила некадашњи житни магацин и “Котарку”, тако да су сада и ти објекти у влансиштву општине. На конкурсу Министарства културе и информисања  “Градови у фокусу 2016” Нови Бечеј је завредео подршку са својим пројектима, иако формално нема статус града него је јединица локалне самоуправе, добивши одређена средства која ће бити употребљена за реконструкцију фасаде житног магацина. 



У негдашњој варошици Беодра постојао још један дворац који је Лајошев брат Ласло Карачоњи изградио између 1838. и 1842. године, међутим, он је порушен. Да је и то здање било отмена грађевина од које је остало само пар фотографија, делови ограде, стубова и једна украсна скулптура лава. Почетком прошлог века дворац и имање су мењали власника, када је гроф Еуген Јене Карачоњи имање испарцелисао и продавао.



Мањи део имања, заједно са дворцем, купио је Фрања Мерлак. Када је 1932. године покренута парница пред Међународним судом у Хагу за повраћај имовине бившим велепоседницима, између осталих и породици Карачоњи, Мерлак је одлучио да дворац поруши и прода материал, па су од дворца остали само фрагменти и успомене. Када је уређиван Музеј “Котарка” једна житељка Новог Милошева је  уступила сачувану статуу лава са круном и она је нашла место пред улазом у музеј.



У Бочару се налазе дворци Бајић и Хертленди, од којих је овај други, који је требало да се обнови и постане терапијски центар за децу ометену у развоју, у последње време доспео у жижу јавности због сумњи за махинације управо у вези улагања у његову обнову. Председник новобечејске општине Максимовић каже да је без обзира на ову епизоду, намера да се започета обнова заврши, међутим, дворцу се мора наћи друга намена и да се пројекат заврши како и приличи.



Максимовић напомиње да су остали дворци у приватном власништву склони пропадању, нико не улаже у њих, па ће се видети да ли ће као локална самоуправа имати снаге да са власницима нешто ураде да би се спасили пропадања.

- Покушаћемо да ступимо у контакт са власницима да видимо шта им је намера са дворцима, јер је заиста грех да пропадају – каже Максимовић.



На Бисерном острву се налази дворац који је изграђен крајем 19.века на имању барона гедеона Рохонција, као летња спахијска резиденција некада светски познатог пољоприврендог добра, који се нарочито прочуо по мирисном вину мускат крокана.



На неколико километара удаљености од Новог Бечеја налази се дворац Соколац, такође изграђен крајем 19. века у стилу класицизма. Подигао га је Лазар Дунђерски као своју резиденцијалну палату, а касније га је у мираз добила његова ћерка Емилија.



Милорад Митровић

 

Прича о дворцу Соколац



За дворац Соколац код Новог Бечеја остала је упамћена прича, према којој га је Лазар Дунђерски једном приликом изгубио на коцки заједно са имањем које је ишло уз њега. Противник је био „великодушан” и понудио Дунђерском да врати и дворац и имање, само једним пуцањем из пиштоља. Требало је да погоди јабуку која се налазила на глави његове жене. Лазар је пристао на договор и ризиковао  да изгуби дворац, а поврх свега и своју жену. Нанишанио је, задржао дах и опалио. Прецизно погодивши јабуку на жениној глави, задржао је дворац и имање.