Selo u kojem nisu dangubili

Hercegovci, koji su se na ove prostore doselili pre 70-tak godina iz Bileće, Nevesinja, Trebinja... vremenom su digli ruke od poljoprivrede kojom se danas uglavnom bave oni koji obraćuju na stotine hektara najplodnije bačke crnice u ataru ovog i susednih mesta. Danas u ovom selu radi nekoliko fabrika, a broj zaposlenih industrijskih radnika kreće se oko 1.000.

I dok su nekada radnici iz Gajdobre, susedne Nove Gajdobre, ali i obližnjeg Silbaša i drugih mesta uglavnom putovali na posao u fabrike u Bačkoj Palanci, sada je obrnuto - iz grada, pa i okolnih sela radnici dolaze na posao u Gajdobru.

Još pre 35 godina, Risto Dangubić krenuo je u „industrijalizaciju“ Gajdobre, šaljivo konstatuju ovde. Napustio je bačkopalanačku „Majevicu“, a razvio je porodični posao, pa danas u dve porodične fabrike ovde radi preko 300 radnika koji proizvode eletroinstalacioni materijal, ali i prerađuju PET ambalažu. Planira se nova proizvodna hala, trebaće još radnika, jer se posao širi na strana tržišta gde su proizvodi iz Gajdobre već poodavno prisutni. U poslednjih  devet meseci „Aling” je zaposlio 72 radnika, a sa novom fabrikom biće još novih radnih mesta.

Od pre nekoliko godina u Gajdobru je stigao i rusko-italijanski kapital pa ovde radi preko 600 radnika koji proizvode ženske čarape koje se skoro u potpunosti izvoze u Rusiju. Tu je i „Lival“ d.o.o. livnica obojenih metala, pa još nekoliko manjih firmi. Ovo je važno za selo koje je sredinom prošlog veka imalo 5.000 stanovnika. Mladi su se školovali, pa i u vreme kada se na ovim prostorima dobro živelo ganjajući karijere odlazili u velike gradove, a u Gajdobru dolazili kao gosti. Da Gajdobra nema ovoliko fabrika verovatno bi se za desetak godina broj žitelja prepolovio, kao u nekim drugim selima. Ovako ko hoće, može da radi u svom selu, blizu Palanke i pola sata vožnje do Novog Sada.

Selo je, a to se može videti golim okom, uređeno, ali vele da ima još posla koji treba završiti. MZ je svojim, od ranije sačuvanim sredstvima uredila prelepu zgradu u centru gde su Dom kulture i druge prostorije, uređen je Trg Luke Vukalovića, ali bez samodoprinosa kažu ovde teško da se šta može. Zato razmišljaju da u dogledno vreme ponovo raspišu izjašnjavanje u uvođenju samodoprinosa. Nadaju se da će uz pomoć lokalne samouprave, ali i viših nivoa vlasti uskoro privesti nameni i sportsku halu koja je davno početa.

Ipak, ono što je najbitnije, kažu ovdašnji privrednici su nove proizvodne i druge industrijske hale čija je gradnja već početa ili se očekuje ovog proleća. Sa širenjem fabrika otvaraju se i nova radna mesta, pa sve je više onih koji šaljivo konstatuju da će se uskoro govoriti da je Bačka Palanka varoš kraj Gajdobre. 

M. Sudžum

Spasavanje „Univerzala”

Risto Dangubić koji je, inače i predsednik Saveta mesne zajednice kaže da je sada važno sačuvati „Univerzal“ d.o.o., firmu koju je svojevremeno osnovala Mesna zajednica da radi komunalne i druge poslove za selo. Firma je zapošljavala blizu 40 radnika, ali Zakonom o komunalnim delatnostima i odlukama Skupštine opštine Bačka Palanka obavljanje komunalnih delatnosti u svim naseljenim mestima povereno je opštinskom JKP „Komunalprojekt“ koje je preuzelo 20-tak radnika „Univerzala“.

Oni koji su ostali u matičnoj firmi danas su u teškom položaju, pa se i u Mesnoj zajednici trude da sa novim rukovodstvom „Univerzala“ i lokalnom samoupravom spasu ovu firmu za koju vele ima posla u selu. U svom sastavu „Univerzal“ ima pekaru, mlečni restoran, ugostiteljski restoran, obavljaju usluge čišćenja i održavanja, pogrebne i građevinske usluge.