Rastislavu Škulecu „Sava Šumanović”
koji je na našoj umetničkoj sceni prisutan trideset godina. Članovi žirija su bili dr Tijana Palkovljević Bugarski, istoričarka umetnosti, upravnica Galerije Matice srpske, Vesna Latinović, galeristkinja, direktorka Galerije Bel art i Sava Stepanov, likovni kritičar. Nagradu su mu uručili Stepanov, kao predsednik žirija i Slobodan Cvetković, generalni direktor Novosadskog sajma.
Primajući ovo priznanje Rastislav Škulec je ukazao da o nagradama dok radi, ni ne razmišnja, niti ih očekuje. Još kao student izlagao je s nekim od velikih umetnika, a sada se kao nagrađen našao u istom društvu što mu veoma imponuje.
Predstavljajući ukratko svoja umetnička interesovanja, Škulec ukazuje da nije odvajao likovne discipline, probajući da se ogleda u svakom mediju. Polazio je, kako kaže, od ideje i zatim tražio izraz kojim bi najbolje to predstavio i ta ideja ga je vodila od slikarstva, crteža do skulpture i insta- lacije. Taj princip ga je vodio i pri odabiru materijala: u početku je radio sa onim što mu je dolazilo pod ruku, pa je raz- mišljao kako da to prilagodi svojoj ideji, a kada se promene ti njegovi stavovi i ideje promeniće se, dodao je, verovatno i materijal. Škulecova stvaralačka avantura je započela u vremenu kriznih devedesetih godina u doba ratnog raspada SFRJ, kada on formira svoj izraz i stvara skulpture izrazito svedene forme, racionalizma, geometrije, konstruktivizma, ukazao je Stepanov naglašavajući da se radi o inovativnom skulptorskom stavu, o ostvarenjima koja su menjala dotadašnji status skulpture relativiziranjem osnovnog trijadnog odnosa materijal-masa-prostor, o skulpturi koja se raščlanjavala i približavala statusu instalacije, bavila se nekonvencionalnim vajarskim materijalima i rasprostirala u prostor koji je poistovećen sa samom stvarnošću.
Škulec je diplomirao slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 1989. u klasi profesora Jovana Rakiyića, ali je brzo napustio ekspresivno slikarstvo kakvim se bavio i počeo da radi konstruktivističku skulpturu. Jedan je od osnivača Centra za kreativno angažovanje mladih “Žuta kuća” u kojoj su se krajem osamdesetih okupljali mladi umetnici i koja je kako naglašava Stepanov bila izvorište duha i umetnosti 80-ih. Sa Zoranom Pantelićem osnivač je grupe “Apsolutno skulpturalno”, koja je delovala početkom devedesetih, zatim 1996. formira koncept Apsolutno frakcija.
Po rečima Stepanova, u pitanju je tih čovek koji se ne nameće, ali njegova uloga u skulpturi, koja je prevazišla akademsko shvatanje vajarskog oblika, može se smatrati revolucionarnom. Škulec je pouzdan akter novih tendencija koji ima izuzetan senzibilitet za impulse sveta i umetnosti, umetnik koji suvereno vlada materijalom koji izabere i sve je to u kontinuitetu razvijao što se potvrđivalo sa svakom novom izložbom. Čitav njegov opus je sasvim personalizovan, te je obeležen duboko proživljenim stavovima i postupcima.
N. Popov
Knjiga o vajaru Slobodanu Kojiću
Na Art ekspu je juče predstavljena monografija o vajaru Slobodanu Kojiću dobitniku nagrade “Sava Šumanović” za 2014. u izdanju Centra za savremenu umjetnost Crne Gore. Nenad Šoškić, profesor i sada kolega, a nekada Kojićev student na Fakultetu likovnih umjetnosti na Cetinju podsetio je njegov pedagoški rad koji je trajao 25 godina i veliki uticaj tokom tog perioda na likovnu scenu Crne Gore. Sava Stepanov je govorio o Kojićevom vajarskom delu i skulpturama u terakoti po kojima je prepoznatljiv, a Svetlana Mladenov o internacionalnom simpozijumu skulpture Tera” u Kikindi čiji je Kojić osnivač i u kome od 1982. svakog leta gostuju domaći i strani umetnici.
Iliji Bakiću uručena nagrada za fantastiku
Pesniku, prozaisti i romansijeru Iliji Bakiću, inače stalnom saradniku “Dnevnika”, juče je pod okriljem Salona knjiga dodeljena Nagrada „Stanislav Lem“, koja se dodeljuje za fantastiku u književnosti. U obrazloženju se navodi se da Bakić iza sebe ima raskošan opus od dvadesetak knjiga raznovrsne provenijencije, kao i da je, kao kritičar i hroničar književne prakse kod nas i u svetu, potpisao veliki broj kritičkih i esejističkih tekstova, pri tome se posebno fokusirajući na dela sa fizionomijom i pečatom fantastike. „Estetika fantastike, koju neguje više decenija kao prozaista i romansijer, je svakako jedna od najubedljivijih i najsugestivnijih u kontekstu srpske književnosti”, istakao je žiri, kojim je predsedavao dr Svetislav Jovanov.
Nagradu „Stanislav Lem“ je, podsetimo, ustanovio i dodeljuje Izdavačko knjižarski centar „Solaris”. „Ovo su momenti od kojih se ne živi, ali za koje se živi”, rekao je Bakić, primajući nagradu. „Izuzetna mi čast što sam dobio nagradu koja u svom naslovu ima tako veliko ime. Jer, Stanislav Lem je za mene i moju generaciju bio jedan od autora koji nas je učio kako se piše fantastika, odnosno naučna fantastika, kako se o njoj razmišlja i ona određuje prema ostaloj literaturi. Dakle, dobiti nagradu koja nosi njegovo ime svojevrsna je i potvrda da ono što radim zaslužuje pažnju i da na određeni način ipak nadilazi puku zabavu koju fantastika i naučna fantastika mogu pružiti znatiželjnim čitaocima”.
M. S.