Orhanu Pamuku uručena književna nagrada “Milovan Vidaković”

 Oni nam daju šansu da diskutujemo sa ljudima koji imaju sasvim drugačije razumevanje i pogled na ono što radimo. Sećam se situacija u kojima sam dobijao iznenađujuća pitanja od studenata, a jako je vredno to što dobijamo kroz pitanja koja ne očekujemo – rekao je jedan od najpopularnijih i najčitanijih svetskih pisaca, turski nobelovac Orhan Pamuk, koji je  boravio u Novom Sadu kao gost Srpske akademije nauka i umetosti.



Tom prilikom njemu je uručena međunarodna književna nagrada koja nosi ime Milovana Vidakovića, začetnika srpskog romana i jednog od najčitanijih pisaca prve polovine 19. veka. Nagradu već deset godina dodeljuje Međunarodni festival proze “Prosefest” Kulturnog centra Novog Sada.



U prepunoj sali Ogranka SANU u Novom Sadu ugledni gost je ukazao da mu prisustvo brojne publike daje osećaj da je uspešan i da se njegove knjige ovde čitaju. Posle pozdravne reči akademika Milorada Radovanovića, potpredsednika Ogranka SANU, nagradu je turskom nobelovcu uručio Nedeljko Mamula, urednik književnog programa KCNS, naglašavajući da sredine kao što su Novi Sad i Srbija zaslužuju da dobiju nagradu koja se zove Orhan Pamuk. Podsećajući, naime, na situaciju kada je Mario Vargas Ljosa primao nagradu “Milovan Vidaković”, tada je peruanskom nobelovcu obrazloženo da je, zapravo, on sam nagrada svojoj čitalačkoj publici, što, dodao je Mamula, svakako važi i za Pamuka.



Zahvaljujući se na nagradi, Orhan Pamuk je ukazao da mu je velika čast što je na neki način povezan sa imenom Milovana Vidakovića, koji je, kao prvi romanopisac, od velikog značaja za srpski nacionalni identitet. Takvi tvorci novih stvari postoje, naveo je, i u istoriji njegove zemlje i oni utiču na stvaranje nacionalnog identiteta i njegove modernosti koji se zasniva pre svega na individualnosti. Oni, po Paukovim rečima, pričaju drugačiju priču nego državnici ili političari i stvaraju istoriju na potpuno drugačiji način i pomažu nam da doživimo svoj identitet zasnovan na individualnost, a ne samo na istoriji i potcrtavaju slobodu ličnosti.

A nagrade su, priznao je nobelovac, za njega opravdanje da putuje širom sveta, da vidi svoje čitaoce, da upozna različite kulture i stoga će, kako je istakao, sa velikim zadovoljstvom prošetati ulicama Novog Sada spreman da uživa u bogatoj istoriji grada koji ga je ugostio. Po Pamukovim rečima, za njega nema nekih velikih razlika između nagrada, uz napomenu da je impresionaran i zadovoljan što su nagradu „Milovan Vidaković” pre njega dobili i njegovi prijatelji Mario Vargas Ljosa, Klaudio Magris, Alberto Mangel i David Grosman.



Turski pisac je ukazao i na to da zna kako je koncipiran festival “Prosefest” na kojem se srednjoškolci susreću sa piscima i postavljaju im pitanja, što ga podseća na jednu od stvari kojima se i on bavi – jer jedan semetar godišnje predaje na Univerzitetu Kolumbija u SAD. Pamuk je takođe podsetio i na to da je njegova prva knjiga u Srbiji objavljena 2002, te da je od tada izašlo 12 naslova zahvaljujući “Geopoetici” i glavnom uredniku Vladislavu Bajcu, u čijem prisustvu se, kako je rekao, oseća kao kod kuće.



Uručenju nagrade prisustvovali su učenici četiri novosadske gimnazije koji su, kako je rekao Nedeljko Mamula, najzaslužniji za rast i razvoj festivala „Prosefest”, jer oni svojim čitanjem stvaraju nov senzibilitet. Podsećajući na reči samog Pamuka da je pročitao jednu knjigu koja ga je potpuno promenila, Mamula je izrazio nadu da će svakog ko bude pročitao makar i jednu knjiga turskog nobelovca „dodirnuti laki dah promene - jer samo čovek koji čita ima šansu da bude drugačiji”.



N. Popov

 

Podsticaj i za druge turske pisce



– Kada smo pre deset godina osnivali “Prosefest”, namera nam je bila da književnost približimo onima kojima je najvažnija, da najbolji svetski i srpski pisci budu gosti novosadskih gimnazijalaca i da sa njima razmenjuju iskustva – rekao je Nenad Šaponja, predsednik organizacionog odbora festivala „Prosefest”. – Naša ideja je bila da otvorimo prozore novih kultura, a Orhan Pamuk je svakako jedan od najzaslužnijih pisaca da mi danas tursku kulturu gledamo drugačije, da čitamo njenu istoriju, bez obzira na naše duboke veze i pripadnost Osmanskom carstvu.

Njegovi savremeni, istorijski i politički romani značajni su za čitaoce iz celog sveta, ali i podsticaj nizu mlađih turskih pisaca, takođe uspešnih u svetu. Kod nas se turska književnost više prevodi možda baš zahvaljujući knjigama Orhana Pamuka, tako da i jednog od njegovih omiljenih pisaca Ahmeda Tanpinara možemo da čitamo u prevodu na srpski. On je inicirao i interesovanje za dubljim poznavanjem turske istorije i književnosti, a koja u svom sukobu istoka i zapada nudi nešto što je i nama važno.