Oрхану Памуку уручена књижевна награда “Милован Видаковић”

 Они нам дају шансу да дискутујемо са људима који имају сасвим другачије разумевање и поглед на оно што радимо. Сећам се ситуација у којима сам добијао изненађујућа питања од студената, а јако је вредно то што добијамо кроз питања која не очекујемо – рекао је један од најпопуларнијих и најчитанијих светских писаца, турски нобеловац Орхан Памук, који је  боравио у Новом Саду као гост Српске академије наука и уметости.



Том приликом њему је уручена међународна књижевна награда која носи име Милована Видаковића, зачетника српског романа и једног од најчитанијих писаца прве половине 19. века. Награду већ десет година додељује Међународни фестивал прозе “Просефест” Културног центра Новог Сада.



У препуној сали Огранка САНУ у Новом Саду угледни гост је указао да му присуство бројне публике даје осећај да је успешан и да се његове књиге овде читају. После поздравне речи академика Милорада Радовановића, потпредседника Огранка САНУ, награду је турском нобеловцу уручио Недељко Мамула, уредник књижевног програма КЦНС, наглашавајући да средине као што су Нови Сад и Србија заслужују да добију награду која се зове Орхан Памук. Подсећајући, наиме, на ситуацију када је Марио Варгас Љоса примао награду “Милован Видаковић”, тада је перуанском нобеловцу образложено да је, заправо, он сам награда својој читалачкој публици, што, додао је Мамула, свакако важи и за Памука.



Захваљујући се на награди, Орхан Памук је указао да му је велика част што је на неки начин повезан са именом Милована Видаковића, који је, као први романописац, од великог значаја за српски национални идентитет. Такви творци нових ствари постоје, навео је, и у историји његове земље и они утичу на стварање националног идентитета и његове модерности који се заснива пре свега на индивидуалности. Они, по Пауковим речима, причају другачију причу него државници или политичари и стварају историју на потпуно другачији начин и помажу нам да доживимо свој идентитет заснован на индивидуалност, а не само на историји и потцртавају слободу личности.

А награде су, признао је нобеловац, за њега оправдање да путује широм света, да види своје читаоце, да упозна различите културе и стога ће, како је истакао, са великим задовољством прошетати улицама Новог Сада спреман да ужива у богатој историји града који га је угостио. По Памуковим речима, за њега нема неких великих разлика између награда, уз напомену да је импресионаран и задовољан што су награду „Милован Видаковић” пре њега добили и његови пријатељи Марио Варгас Љоса, Клаудио Магрис, Алберто Мангел и Давид Гросман.



Турски писац је указао и на то да зна како је конципиран фестивал “Просефест” на којем се средњошколци сусрећу са писцима и постављају им питања, што га подсећа на једну од ствари којима се и он бави – јер један семетар годишње предаје на Универзитету Колумбија у САД. Памук је такође подсетио и на то да је његова прва књига у Србији објављена 2002, те да је од тада изашло 12 наслова захваљујући “Геопоетици” и главном уреднику Владиславу Бајцу, у чијем присуству се, како је рекао, осећа као код куће.



Уручењу награде присуствовали су ученици четири новосадске гимназије који су, како је рекао Недељко Мамула, најзаслужнији за раст и развој фестивала „Просефест”, јер они својим читањем стварају нов сензибилитет. Подсећајући на речи самог Памука да је прочитао једну књигу која га је потпуно променила, Мамула је изразио наду да ће сваког ко буде прочитао макар и једну књига турског нобеловца „додирнути лаки дах промене - јер само човек који чита има шансу да буде другачији”.



Н. Попов

 

Подстицај и за друге турске писце



– Када смо пре десет година оснивали “Просефест”, намера нам је била да књижевност приближимо онима којима је најважнија, да најбољи светски и српски писци буду гости новосадских гимназијалаца и да са њима размењују искуства – рекао је Ненад Шапоња, председник организационог одбора фестивала „Просефест”. – Наша идеја је била да отворимо прозоре нових култура, а Орхан Памук је свакако један од најзаслужнијих писаца да ми данас турску културу гледамо другачије, да читамо њену историју, без обзира на наше дубоке везе и припадност Османском царству.

Његови савремени, историјски и политички романи значајни су за читаоце из целог света, али и подстицај низу млађих турских писаца, такође успешних у свету. Код нас се турска књижевност више преводи можда баш захваљујући књигама Орхана Памука, тако да и једног од његових омиљених писаца Ахмеда Танпинара можемо да читамо у преводу на српски. Он је иницирао и интересовање за дубљим познавањем турске историје и књижевности, а која у свом сукобу истока и запада нуди нешто што је и нама важно.