Kotrljanje ravnicom: Žutom listu fale državne subvencije

uzgojem, pre svega sa pogodnih sremskih oranica, deklasirala “virdžinija”. Uprkos nevolja kojih je pre koju godinu imao sa otkupom lista “berleja” Milan Mudrić (59) iz Kljajićeva mu je ostao veran, pa je i ove sezone rod ubrao sa četiri hektara, ili šest i po jutara, što je skoro trećina oranica koje obrađuje. 

- U ataru Kljajićeva jedino ja uzgajam “berlej” na ovolikoj površini, iako su mnogi proizvođači iz susedne Telečke i drugih mestima odustali ili znatno smanjili površine, posebno od kada je kompanija JTI prestala da ugovara proizvodnju ove sorte duvana – kaže Mudrić. – Ova sezona je za duvan bila malo specifičnija zbog kiše, koje je bilo i previše. Listovi imaju masnoću, ali su izrasli i malo su tanušni. Berba je na vreme završena 1. oktobra, tako da je list osušen i polako počinjemo da ga pakujemo, jer očekujemo da ga isporučimo krajem novembra ili početkom decembra.

Suvog lista duvana iz poljoprivredog gazdinstva Milana Mudrića, koji je ove sezone ugovarao proizvodnju “berleja” sa otkupljivačem trgovinskom firmom “BOSO” DOO iz Bačke Palanke, biće oko deset tona, jer je rodilo oko dva i po tone po hektaru, što je sasvim zadovoljavajuće.

- Posla u uzgoju duvana ima dosta, posebno na branju i nizanju lista, na čemu smo intentivno radili dva i po meseca. Pored članova porodice neophodno je angažovanje sezonske radne snage, čija je satnica 150 dinara. Radne snage još uspevam da obezbedim, jer praktično iz godine u godinu skoro da radi ista ekipa od desetak ljudi. Ima puno posla, pa izdatak za sezonsku radnu snagu dosta opterećuje proizvodnju duvana. Pošto sam u Kljajićevu “usamljen” sa duvanom, mogu da obezbedim radnike jer je selo malo veće. Ali, već u Telečkoj gde je ostalo dvadesetak proizvođača sa manjim površinama od jutro i po ili dva, nema dovoljno radne snage pa im to predstavlja veliki problem. Kubure sa radnom snagom mada imaju veliku tradiciju u proizvodnji “berleja” – ukazuje Mudrić.

Milan Mudrić i članovi njegove porodice uhlebljenje su našli u poljoprivredi, pošto je Milan u somborskom preduzeću „Bane Sekulić“ ostao bez posla. U svom vlasništvu ima samo jedno jutro oranice, ali obrađuje 20 jutara koje uzima u zakup od rodbine i prijatelja. Arenda po jutru je 200 evra, što je podnošljivo, međutim, sve zavisi od godine do godine, roda i otkupnih cena. Mudrić pored duvana seje pšenicu, kukuruz i soju.  Hlebnog zrna je rodilo sedam tona, kukuruza vagon zrna po hektaru, soje je ubrao skoro četiri tone po hektaru.

- Sve je dobro rodilo, a cene nisu baš najbolje, jer je pšenica otišla po 15 dinara, niska je i cena kukuruza, dok je jedino cena soje od 40 dinara za kilogram bila solidna. Duvan nam je ipak glavna preokupacija, a korektnu saradnju ostvarujemo sa bačkopalanačkom firmom „BOSO“, jer je isplata preuzetog duvana do sada uvek bila na vreme. Izuzetno korektna saradnja ranije je bila sa Duvanskom industrijom u Senti i posle sa kompanijom JTI, dok je ugovarala i preuzimala „berlej“, saradnja je bila bez premca i pre i kada su fabriku kupili Japanci. Sada bi jedino cena duvana za nas proizvođače morala biti malo bolja, u čemu bi država mogla da pomogne subvencijama – smatra Mudrić.

Milorad Mitrović

Zašto nema subvencija?

- Državni budžet ima koristi od duvana, pa bi mogla da nas proizvođače malo potpomogne subvencijama. Za proizvodnju je neophodno dosta vrednih ruku, jer svaki list duvana ide preko ruku i deset puta, od branja na njivi, utovara i istovara iz prikoloce, pa na nizanje, vešanje za prirodno sušenje, a na posletku i kod pakovanja za isporuku. Proizvodnja žutog lista „berleja“ prve klase ugovoren je po 1,90 evra za kilogram, druga klasa je 1,60, treća 1,45 i tako dalje. Interes nam je da imamo što bolji prinos i list što boljeg kvaliteta da bi od uloženog truda bilo i koristi – naglašava Mudrić.