Istorija kao sudbina
Novosadski „Prometej” je između dva beogradska sajma knjiga objavio oko 80 naslova, a akcenat će na najvećoj smotri pisane reči u regionu, koju će u nedelju otvoriti
predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić, staviti na kapitalna izdanja: „Srbija očima stranaca u 19. veku” jednog od najuglednijih norveških intelektualaca Svena Menslanda, te „Srbi u Habzburškoj monarhiji od 1526. do 1918” četvorice domaćih istoričara - Dejana Mikavice, Nenada Lemajića, Gorana Vasina i Nenada Ninkovića.
Dominantno mesto će i ove godine imati nastavak Edicije „Srbija 1914-1918”, koja se realizuje u saradnji sa RTS-om i pre dve godine je dobila nagradu za izdavački poduhvat. Među ostalim valja izdvojiti naslov „Vitezi slobode” Milana Šantića, obimnu knjigu kojom su se sredinom dvadesetih godina prošlog veka srpski novinari odužili nosiocima Karađorđeve zvezde.
„Redovi, kaplari i podoficiri učinili su tokom rata niz veličanstvenih herojskih dela, a kroz intervjue sa preživelima, sabrane u knjizi, upoznajemo se, ne sa prekaljenim ratnicima, već sa nekim običnim svetom - trgovcima, zanatlijama, seljacima... koji se nisu štedeli kada je trebalo odbraniti otaybinu. Mnogi stoga smatraju da je ovo u suštini najbolja knjiga o Srbima u Prvom svetskom ratu. Na kraju je i popis svih nosilaca Karađorđeve zvezde, njih 3.800”, za „Dnevnik” kaže vlasnik „Prometeja” Zoran Kolundžija.
U novom kolu je i monografija Novice Pešića, Vidoja Golubovića i Predraga Pavlovića „Vojvoda Vuk”, koja donosi priču o legendarnom ratniku Vojinu Popoviću koji je pre ravno sto godina poginuo na Kajmakčalanu. Tu je i knjiga engleskog pukovnika Viljama Hantera, koji je pisao, sa mnogo dokumentarnih podataka, o epidemijama tifusa u Srbiji, te sećanja njegove zemljakinje Mejbel Sinkler Stobart, koja je vodila više bolnica u Srbiji i učestvovala u povlačenju preko Albanije. U ovom korpusu su takođe i knjige „Nađmeđer - logor za Srbe” Isidora Đukovića i „Nađmeđerska dolina Rista Kovijanića” Nebojše Kuzmanovića. „Značaj svih ovih izdanja je i u tome što ćemo na ovaj način mnoga imena sačuvati od zaborava”, navodi Kolundžija.
Prvi čovek „Prometeja” izdvaja i knjigu „Srpski školski dani u Francuskoj 1915”, koja donosi, osim reprinta izdanja objavljenog u Nišu iste te 1915, izvode iz francuske štampe, pisma školaraca iz Pariza i drugih gradova srpskim vršnjacima... „Predivno je ovo svedočanstvo o ogromnom poštovanju francuske javnosti prema Srbiji i Srbima. Naime, na Sorboni je u martu 1915. održana serija predavanja o Srbiji – govorili su ministar Alber Saro, Arčibald Rajs, Ernest Dani i naš veleposlanik Milenko R. Vesnić – da bi 26. marta u svim školama u Francuskoj bio organizovan Srpski školski dan, tokom kojeg je mladim Francuzima pročitan tekst čuvenog filologa i pisca Viktora Berara o srpskim pobedama u Velikom ratu”, navodi Kolunyija. Predgovor za ovu knjigu napisao je istoričar i diplomata Dušan T. Bataković, sa čijim kapitalnim delom delom „Srbija i Balkan 1914-1918” novosadski izdavač takođe ide u Beograd.
„Prometej” je ove godine počeo i saradnju sa Radio televizijom Vojvodine na projektu „Prečanski Srbi do sloma Austrougraske” i na sajmu će biti predstavljena prva četiri naslova: „Svetozar Miletić„ Dejana Mikavice, „Vasa Stajić„ Saše Markovića, „Jaša Tomić„ Gorana Vasina i Dejana Mikavice i „Mihailo Polit Desančić„ Dejan Mikavica. Među adutima je i ponovno objavljeno zaboravljeno delo Milana Ž. Živanovića „Pukovnik Apis” uz koje su, kao poseban dodatak, data dva, po vremenu nastanka, različita teksta o Dragutinu Dimitrijeviću njegovog savremenika Slobodana Jovanovića. Beletristike nema puno, ali je brižljivo odabrana, baš kao i poezija, a u domenu jezika i jezičke leksikografije na sajam stižu novo kapitalno delo Danka Šipke „Srpski gramatički rečnik” i nova njegova popularna knjiga „Jezička geografija”.
M. S.