Историја као судбина

 председник Матице српске проф. др Драган Станић, ставити на капитална издања: „Србија очима странаца у 19. веку” једног од најугледнијих норвешких интелектуалаца Свена Менсланда, те „Срби у Хабзбуршкој монархији од 1526. до 1918” четворице домаћих историчара - Дејана Микавице, Ненада Лемајића, Горана Васина и Ненада Нинковића.

Доминантно место ће и ове године имати наставак Едиције „Србија 1914-1918”, која се реализује у сарадњи са РТС-ом и пре две године је добила награду за издавачки подухват. Међу осталим ваља издвојити наслов „Витези слободе” Милана Шантића, обимну књигу којом су се средином двадесетих година прошлог века српски новинари одужили носиоцима Карађорђеве звезде.

„Редови, каплари и подофицири учинили су током рата низ величанствених херојских дела, а кроз интервјуе са преживелима, сабране у књизи, упознајемо се, не са прекаљеним ратницима, већ са неким обичним светом - трговцима, занатлијама, сељацима... који се нису штедели када је требало одбранити отаyбину. Многи стога сматрају да је ово у суштини најбоља књига о Србима у Првом светском рату. На крају је и попис свих носилаца Карађорђеве звезде, њих 3.800”, за „Дневник” каже власник „Прометеја” Зоран Колунџија.



У новом колу је и монографија Новице Пешића, Видоја Голубовића и Предрага Павловића „Војвода Вук”, која доноси причу о легендарном ратнику Војину Поповићу који је пре равно сто година погинуо на Кајмакчалану. Ту је и књига енглеског пуковника Виљама Хантера, који је писао, са много документарних података, о епидемијама тифуса у Србији, те сећања његове земљакиње Мејбел Синклер Стобарт, која је водила више болница у Србији и учествовала у повлачењу преко Албаније. У овом корпусу су такође и књиге „Нађмеђер - логор за Србе” Исидора Ђуковића и „Нађмеђерска долина Риста Ковијанића” Небојше Кузмановића. „Значај свих ових издања је и у томе што ћемо на овај начин многа имена сачувати од заборава”, наводи Колунџија.



Први човек „Прометеја” издваја и књигу „Српски школски дани у Француској 1915”, која доноси, осим репринта издања објављеног у Нишу исте те 1915, изводе из француске штампе, писма школараца из Париза и других градова српским вршњацима... „Предивно је ово сведочанство о огромном поштовању француске јавности према Србији и Србима. Наиме, на Сорбони је у марту 1915. одржана серија предавања о Србији –  говорили су министар Албер Саро, Арчибалд Рајс, Ернест Дани и наш велепосланик Миленко Р. Веснић – да би 26. марта у свим школама у Француској био организован Српски школски дан, током којег је младим Французима прочитан текст чувеног филолога и писца Виктора Берара о српским победама у Великом рату”, наводи Колунyија. Предговор за ову књигу написао је историчар и дипломата Душан Т. Батаковић, са чијим капиталним делом делом „Србија и Балкан 1914-1918” новосадски издавач такође иде у Београд.



„Прометеј” је ове године почео и сарадњу са Радио телевизијом Војводине на пројекту „Пречански Срби до слома Аустроуграске” и на сајму ће бити представљена прва четири наслова: „Светозар Милетић„ Дејана Микавице, „Васа Стајић„ Саше Марковића, „Јаша Томић„ Горана Васина и Дејана Микавице и „Михаило Полит Десанчић„ Дејан Микавица. Међу адутима је и поновно објављено заборављено дело Милана Ж. Живановића „Пуковник Апис” уз које су, као посебан додатак, дата два, по времену настанка, различита текста о Драгутину Димитријевићу његовог савременика Слободана Јовановића. Белетристике нема пуно, али је брижљиво одабрана, баш као и поезија, а у домену језика и језичке лексикографије на сајам стижу ново капитално дело Данка Шипке „Српски граматички речник” и нова његова популарна књига „Језичка географија”. 



М. С.