Oživeli posle sedam godina gašenja

stečaja ili likvidacije ne kraj nekog preduzeća, već šansa za novi početak.



Ovo globalističko „vjeruju“ je u našoj zemlji ostalo ništa više od mrtvog slova na papiru, pa je tako pre tri i po godine uspešan izlazak „Future plus“ iz stečaja proglašen za jedini takav primer u 20 godina dugom trnovitom tranzicionom putu srpske privrede. Tim pre deluje fantastično najava Skupštine akcionara somborske AD „Prehrana“ zakazana za ponedeljak, 24. oktobra sa početkom u 10 časova, uz objavu u pozivu, po kojoj bi akcionari trebali da donesu odluku o obustavi postupka likvidacije započetog 2009. godine.

Posle razočaravajuće privatizacije, „Prehrana” će po svemu sudeći, prerasti u primer dobre prakse, s obzirom na to da će biti među retkim državnim preduzećima koja su preživela period likvidacije. Trgovinsko preduzeće će obustavom likvidacije steći mogućnost povratka na berzu, a samim tim i nesmetan ulazak u novi postupak prodaje, koji bi postojećim akcionarima obezbedio siguran prihod od vlasništva nad akcijama. Većinski vlasnik „Prehrana” AD je država Srbija sa dvotrećinskim udelom, dok preostale akcije poseduju mali akcionari, među kojima najveći broj vrednosnih papira imaju članovi bivšeg rukovodstva i konzorcijuma koji je „Prehranu” svojevremeno i doveo na rub propasti.



Cela saga oko svojevremeno uglednog trgovinskog preduzeća započela je u jesen 2002. godine kada je „Prehranu“ privatizovao konzorcijum u kome je bilo prvobitnih 28, pa onda 24 člana, većinom rukovodilaca i poslovođa firme u kojoj je radilo 350 zaposlenih u 39 prodavnica, dok su četiri lokala bila izdata u zakup. Početna cena za 70 odsto društvenog kapitala je bila 37,8 miliona dinara, ali je u licitacionoj trci sa proslavljenim košarkašom Željkom Rebračom konzorcijum pobedio tek „na koti“ od čak 135 miliona dinara.



Kao što su mnogi i predviđali ovakvo „radničko akcionarstvo“ je u svega nekoliko godina, i pored prodaje nekoliko vrednijih objekata i najblaže rečeno misterioznog posla „poklanjanja“ monumentalne palate Grašalković tadašnjoj Opštini Sombor, dovelo firmu na rub propasti, pa je privatizacija poništena već 2006. godine.



Podržavljena, „Prehrana“ se nije usrećila ni sa upraviteljima koje je delegirao Akcijski fond, pa je čak jedan od njih bio i lišen slobode i proveo tri meseca u istražnom zatvoru pod sumnjom da je zloupotrebljavajući službeni položaj sebi i drugim licima nezakonito pribavljao milionsku materijalnu korist, a ovdašnja javnost ni do danas nije saznala da li je bilo, i kakvog, sudskog epiloga.



Dno je dotaknuto 2009. godine koju „Prehrana“ završava sa multimilionskim dugovima i gubicima, čak 23 samoposluge manje od prvobitnih 43, više od 95 odsto preostale imovine nalazi se pod brojnim hipotekama, a malobrojnim očajnim radnicima se duguje 19 zarada i ostalih prionadležnosti, pa predstavnici države kao dvotrećinskog vlasnika, ali i mali akcionari, donose odluku o ulasku u likvidaciju.



Gotovo sedam godina kasnije TP „Prehrana“ izlazak iz postupka likvidacije očekuje sa 35 miliona dinara na računu preduzeća, te potvrđenim vlasništvom nad svega četiri objekta i nešto zemljišta. Preduzeće poseduje prodajne objekte „Samoizbor“, bivši „Vajdinger“, prodavnicu na Sivačkom putu, i jednu u Oyacima. Procenjuje se da je tržišna vrednost tih nekretnina blizu dva miliona evra, pa će po predlogu novog Statuta preduzeća upisani kapital biti 214 miliona dinara.



M. Miljenović

 

Skupština u Grašalković palati



Ukoliko sve bude teklo kako je planirano, javna ponuda za prodaju Akcionarskog društva „Prehrana“ Sombor trebalo bi da bude raspisana do proleća 2017. godine, za šta je navodno Ministarstvo privrede već dalo saglasnost, a prema pojedinim izvorima interesovanje za kupovinu ovog preduzeća iskazala su najmanje dva ozbiljna kupca.



Predstojeća Skupština akcionara biće organizovana u preostalim prostorijama preduzeća u Grašalković palati, a dnevnim redom predviđen je i izbor Odbora direktora u kome će poziciju izvršne direktorke zauzeti, najzaslužnija za izlazak „Prehrane” iz likvidacije, dosadašnja upravnica Radmila Knežević, dok su za neizvršne direktorke predložene Jelena Mirić i Jelena Velebit.