Оживели после седам година гашења

стечаја или ликвидације не крај неког предузећа, већ шанса за нови почетак.



Ово глобалистичко „вјерују“ је у нашој земљи остало ништа више од мртвог слова на папиру, па је тако пре три и по године успешан излазак „Футуре плус“ из стечаја проглашен за једини такав пример у 20 година дугом трновитом транзиционом путу српске привреде. Тим пре делује фантастично најава Скупштине акционара сомборске АД „Прехрана“ заказана за понедељак, 24. октобра са почетком у 10 часова, уз објаву у позиву, по којој би акционари требали да донесу одлуку о обустави поступка ликвидације започетог 2009. године.

После разочаравајуће приватизације, „Прехрана” ће по свему судећи, прерасти у пример добре праксе, с обзиром на то да ће бити међу ретким државним предузећима која су преживела период ликвидације. Трговинско предузеће ће обуставом ликвидације стећи могућност повратка на берзу, а самим тим и несметан улазак у нови поступак продаје, који би постојећим акционарима обезбедио сигуран приход од власништва над акцијама. Већински власник „Прехрана” АД је држава Србија са двотрећинским уделом, док преостале акције поседују мали акционари, међу којима највећи број вредносних папира имају чланови бившег руководства и конзорцијума који је „Прехрану” својевремено и довео на руб пропасти.



Цела сага око својевремено угледног трговинског предузећа започела је у јесен 2002. године када је „Прехрану“ приватизовао конзорцијум у коме је било првобитних 28, па онда 24 члана, већином руководилаца и пословођа фирме у којој је радило 350 запослених у 39 продавница, док су четири локала била издата у закуп. Почетна цена за 70 одсто друштвеног капитала је била 37,8 милиона динара, али је у лицитационој трци са прослављеним кошаркашом Жељком Ребрачом конзорцијум победио тек „на коти“ од чак 135 милиона динара.



Као што су многи и предвиђали овакво „радничко акционарство“ је у свега неколико година, и поред продаје неколико вреднијих објеката и најблаже речено мистериозног посла „поклањања“ монументалне палате Грашалковић тадашњој Општини Сомбор, довело фирму на руб пропасти, па је приватизација поништена већ 2006. године.



Подржављена, „Прехрана“ се није усрећила ни са управитељима које је делегирао Акцијски фонд, па је чак један од њих био и лишен слободе и провео три месеца у истражном затвору под сумњом да је злоупотребљавајући службени положај себи и другим лицима незаконито прибављао милионску материјалну корист, а овдашња јавност ни до данас није сазнала да ли је било, и каквог, судског епилога.



Дно је дотакнуто 2009. године коју „Прехрана“ завршава са мултимилионским дуговима и губицима, чак 23 самопослуге мање од првобитних 43, више од 95 одсто преостале имовине налази се под бројним хипотекама, а малобројним очајним радницима се дугује 19 зарада и осталих прионадлежности, па представници државе као двотрећинског власника, али и мали акционари, доносе одлуку о уласку у ликвидацију.



Готово седам година касније ТП „Прехрана“ излазак из поступка ликвидације очекује са 35 милиона динара на рачуну предузећа, те потврђеним власништвом над свега четири објекта и нешто земљишта. Предузеће поседује продајне објекте „Самоизбор“, бивши „Вајдингер“, продавницу на Сивачком путу, и једну у Оyацима. Процењује се да је тржишна вредност тих некретнина близу два милиона евра, па ће по предлогу новог Статута предузећа уписани капитал бити 214 милиона динара.



М. Миљеновић

 

Скупштина у Грашалковић палати



Уколико све буде текло како је планирано, јавна понуда за продају Акционарског друштва „Прехрана“ Сомбор требало би да буде расписана до пролећа 2017. године, за шта је наводно Министарство привреде већ дало сагласност, а према појединим изворима интересовање за куповину овог предузећа исказала су најмање два озбиљна купца.



Предстојећа Скупштина акционара биће организована у преосталим просторијама предузећа у Грашалковић палати, а дневним редом предвиђен је и избор Одбора директора у коме ће позицију извршне директорке заузети, најзаслужнија за излазак „Прехране” из ликвидације, досадашња управница Радмила Кнежевић, док су за неизвршне директорке предложене Јелена Мирић и Јелена Велебит.