Ostavinske rasprave naslednici će rešavati kod notara

Kako kažu u Javnobeležničkoj komori, u Vojvodini sudovi to mahom i rade, praksa u Srbiji je šarolika, ali u Beogradu, iako je trebalo da počne posle 1. jula, ovo još nije zaživelo.

Zbog ostavinske rasprave i dalje će se ići u sud, ali se time od skoro bave javni beležnici, odnosno notari. 

- Ostavinske rasprave javni beležnici rade kao povereni posao suda, znači da će građani i dalje podnositi predlog za raspravljanje zaostavštine sudovima, a sudovi će te predloge dostavljati beležnicima sa njihove teritorije po azbučnom redu - navodi Miodrag Đukanović, predsednik Javnobeležničke komore. 

U Ministarstvu pravde kažu da je godišnje bilo oko 150 hiljada ovakvih slučajeva, koje je rešavalo 190 sudija. U Novom Sadu samo četiri sudije rade ostavinske rasprave i oni su u drugom kvartalu prošle godine imali više od četiri i po hiljade nerešenih, odnosno predmeta u radu. Do sredine jula oni su 300 predmeta po   verili notarima i mnogi od tih predmeta su rešeni. Javni beležnici ograničeni su rokovima.

Postupak kod javnog beležnika je efikasniji, brži i neposredniji. Potrebno je ukazati da sud u svom rešenju, kojim poverava javnom beležniku sprovođenje postupka , određuje rok u kom mora obaviti povereni posao. Javni beležnik mora naročito voditi računa o granicama svog ovlašćenja i datom roku, jer su Zakonom o javnom beležništvu, prekoračenje granica poverenih ovlašćenja ili nepreduzimanje radnje u rokovima koji su propisani pravilima postupka, propisani kao teža disciplinska povreda.

U Javnobeležničkoj komori smatraju da od preuzimanja ostavinskih rasprava svi imaju korist.

- Advokati će normalno, isto kako su zastupali pred sudovima , oni će moći da zastupaju i pred javnim beležnicima u tim postupcima, i čini mi se da je to i u interesu advokata, jer će postupci biti brže završavani nego kod sudova, samim tim će i advokati svoje honorare moći da naplate pre, a građani da ostvare svoja prava u ostavinskim raspravama u nekim kraćim rokovima - dodaje Đukanović.

Promet nepokretnosti je osnovna delatnost beležnika. Njihove nagrade izražene su u bodovima, a jedan bod košta 150 dinara. Overa je 20 bodova. Na to se dodaje još PDV 20 odsto i troškovi za papir i štampanje.

Od 1. marta 2017. overe svih dokumenata obavljaće se kod beležnika, da bi se sudovi rasteretili. U pitanju su overe o zakupu, overe potpisa, prepisa, kopija, isprava, ovlašćenja, na primer da maloletna deca mogu da putuju u inostranstvo. Trebalo je i lokalne samouprave da prepuste ovaj deo posla beležnicima do istog datuma, ali ima naznaka da se to neće desiti, delom zbog finansiranja opština, a delom zato što beležnika i dalje nema dovoljno.

Zbog astronomskih sudskih taksi, građani u poslednje vreme sve češće odustaju od ostavinskih rasprava, iako im je zbog toga skuplji porez na stan u kome pokojnik više ne živi.

Određena je i tarifa javnog beležnika, pri čemu se vodilo računa da građani nemaju veće troškove nego do sada pred sudom. Kako kažu u ministarstvu pravosuđa do sada se dešavalo da sudovi određuju paušalne takse, zbog čega su građani za vrednost približno slične zaostavštine plaćali različite cene. Javni beležnici primenjuju iste kriterijume za sve, a vrednost zaostavštine utvrđuje se na osnovu procene poreske uprave.

Đukanović ističe da javni beležnici ipak imaju posebnu tarifu za invalide, decu bez roditeljskog staranja i korisnike socijalne pomoći. Njima se usluge umanjuju upola. Za mnoge je, ipak, i to previše. 

S. H. D.

Overa potpisa 360 dinara

- Osim zbog trgovine nekretninama, građani kod notara najčešće dolaze zbog overe ugovora o poklonu i nasledničkih izjava, da ne bi morali da putuju u BiH ili Hrvatsku, pa čak ni u Kruševac. Dolaze i zbog overa potpisa. Jedan potpis košta 360 dinara. Mi smo za ugovore vredne 21-22 miliona dinara za 5.000 jeftiniji nego sud. Oni prostu overu završe za tri minuta na šalteru, a kod nas najkraći posao traje dva sata i odgovaramo svojim potpisom - objašnjava Đukanović.