Opštine će poželeti da budu gradovi
lokalne samouprave, po kojima će opštine vratiti 4,8 milijardi dinara s lokalnog nivoa vlasti na centralni i na taj način u najvećoj meri otkloniti fiskalnu neravnotežu nastalu izmenama tog zakonskog akta u 2011. godini. Međutim, FŠ nije zadovoljan što predložene izmene Zakona ne rešavaju izražene horizontalne neravnoteže između pojedinih lokalnih samouprava, oličene u neobjektivnom, nepredvidivom i netransparentnom sistemu republičkih transfera ka lokalnim budžetima.
Ukazuju na to da propisivanje različitog procenta poreza na zarade između opština – 74 odsto i gradova – 77 odsto može imati i negativne posledice da se pojedine opštine formalno kategorizuju kao gradovi. Tokom prethodnih godina, usled različite administrativne organizacije državne uprave i lokalne samouprave, došlo je do osetnog povećanja broja lokalnih samouprava koje su formalno klasifikovane kao gradovi. Tako su početkom ove godine Kikinda, Vršac i Pirot prekvalifikovani iz opština u gradove. Izmenama zakona se, međutim, stvara jasniji finansijski podsticaj da se veće opštine prekvalifikuju u status grada da bi povećale prihode od poreza na zarade tri procentna poena, a na štetu republičkog budžeta. Otuda je potrebno u narednom periodu obratiti pažnju na taj potencijalni problem ekonomski neopravdanih prekvalifikovanja opština u gradove.
Ukazuju članovi Fiskalnog saveta i na to da predložene izmene Zakona o finansiranju lokalnih samouprava ne pružaju osnovu za unapređenje kvaliteta i kredibiliteta budžetskog procesa na lokalnom nivou. Integritet budžetskog procesa je ugrožen u sve većem broju lokalnih samouprava, što se najčešće ogleda u neralnom „naduvavanju” prihoda da bi njihov iznos bio jednak željenom nivou rashoda. Tako FSS, pozivajući se na izveštaj Državne revizorske institucije za 2014. godinu, ukazuje na to da je u Kragujevcu budžet bio čak 35 odsto manji od budžetskog plana, u opštini Mali Iđoš34 odsto, u Nišu i Bačkoj Topoli29 odsto, u Majdanpeku 25 i u Smederevskoj Palanci 22 odsto.
LJ. Malešević