Prodaja pala trećinu, pa su mesari tek tada oborili cene

ali u proteklih nekoliko dana počela je da pada. Tako se sada kilogram žive vage svinja kreće između 170 i 180 dinara, a u mesarama i marketima svinjsko meso jeftinije je između 30 i 100 dinara. Stručnjaci tvrde da će cena svinjskog mesa nastaviti da pada, ali sumnjaju da će ona i nakon toga biti ista kao što je bila pre skorašnjeg poskupljenja.

Trgovci i mesari su izračunali da im je prodaja svinjskog mesa opala u gotovo istom procentu u kojem je ono na tržištu poskupelo, odnosno da se promet smanjio za više od 30 odsto i da nije bilo drugog rešenja osim sniženja cene. Zapravo, dogodilo se ono što su stočari i predvideli: da će zbog poskupljenja svinjskog mesa, koje je bilo veće nego što je poskupeo kilogram žive vage, opasti kupovina jer srpski potrošači za skupo meso nemaju novca te su, umesto svinjskog buta, počeli da kupuju iznutrice i papke, a kvalitetnije meso ostajalo je u vitrinama jer za njega jednostavno u kućom buyetu nema para.

S druge strane, stočari su bili zadovoljni novom cenom žive vage jer su se u prvoj polovini ove godine žalili na to da je ona toliko niska da oni na svakoj prodatoj svinji trpe gubitke. Računaju da je cena od najmanje 150 dinara kilogram jedina isplativa. Nagli skok cene žive vage stočaroma je dobrodošao, ali su i pored toga tvrdili da to nije razlog za drastično poskupljenje svinjskog mesa u mesarama i marketima i da je reč o „halavosti” prerađivača. Njihova računica pokazivala je da su prerađivači i sa znatno nižom cenom žive vage imali tri puta veće prodajne cene svinjskog mesa. Ukazali su i na to da pad cene žive vage ne osigurava da će pasti cena svinjskog mesa u mesarama i prodavnicima, a ako se to i dogodi, biće nekoliko desetina dinara. Pokazalo se da su njihove prognoze bile tačne, da svinjsko meso u mesarama i prodavnicama jeste pojeftinilo, ali je i dalje za osiromašenog srpskog potrošača skupo.

U Privrednoj komori Srbije tvrde da uvoz mesa, kojeg je bilo sve donedavno, nije jedini razlog smanjene ponude svinja već da tome doprinose mnoge druge stvari. Tako Nenad Budimović iz PKS-a objašanjava da država mora da donese pravilnik o oceni kvaliteta svinjskih trupova na liniji klanja, ali da mora da reši i problem vakcinacije protiv svinjske kuge, zbog čega je izvoz svinjskog mesa u EU zabranjen. Na te probleme stočari već nekoliko godina ukazuju, ali ništa po tom pitanju nije urađeno.

Oni ukazuju i na to da je kvalitet našeg svinjskog mesa mnogo bolji od uvezenog, ali da ne stiže do domaćeg proizvođača. Do njega, po njihovoj oceni, stiže uvozno smrznuto svinjsko meso koje je stalajo najmanje pola godine, a još toliko prerađivači imaju vremena da ga preradi. Takva pravila znače da potrošači u Srbiji ne mogu da znaju zemlju porekla svinjskog mesa, datum klanja ili datum zamrzavanja svežeg mesa i da se na osnovu toga opredele da li hoće da ga kupe ili ne.

LJ. Malešević

Sledi vreme mirovanja

I farmeri i stručnjaci su složni u tome da sledi period stabilizacije cene svinjskog mesa i da nema osnova da ona ide naviše, kao i da je poslednji trenutak da se proizvođači i klanično-prerađivačka industrija dogovore o tome kako će ubuduće postupati kada cena žive vage padne i kad poraste.

Složni su i u oceni da farmeri, bez obzira na to što su cenom od 190 i 200 dinara po kilogramu žive vage bili zadovoljni, ne mogu još dugo čuvati svinje i time smanjivati ponudu, što neminovno dovodi do poskupljenja. Moraju da prodaju tovljenile po trenutnoj ceni jer će im „izaći” van klase pa će samim tim morati da ih kupcima i nakupcima prodaju jeftinije.