Продаја пала трећину, па су месари тек тада оборили цене

али у протеклих неколико дана почела је да пада. Тако се сада килограм живе ваге свиња креће између 170 и 180 динара, а у месарама и маркетима свињско месо јефтиније је између 30 и 100 динара. Стручњаци тврде да ће цена свињског меса наставити да пада, али сумњају да ће она и након тога бити иста као што је била пре скорашњег поскупљења.

Трговци и месари су израчунали да им је продаја свињског меса опала у готово истом проценту у којем је оно на тржишту поскупело, односно да се промет смањио за више од 30 одсто и да није било другог решења осим снижења цене. Заправо, догодило се оно што су сточари и предвидели: да ће због поскупљења свињског меса, које је било веће него што је поскупео килограм живе ваге, опасти куповина јер српски потрошачи за скупо месо немају новца те су, уместо свињског бута, почели да купују изнутрице и папке, а квалитетније месо остајало је у витринама јер за њега једноставно у кућом буyету нема пара.

С друге стране, сточари су били задовољни новом ценом живе ваге јер су се у првој половини ове године жалили на то да је она толико ниска да они на свакој продатој свињи трпе губитке. Рачунају да је цена од најмање 150 динара килограм једина исплатива. Нагли скок цене живе ваге сточарома је добродошао, али су и поред тога тврдили да то није разлог за драстично поскупљење свињског меса у месарама и маркетима и да је реч о „халавости” прерађивача. Њихова рачуница показивала је да су прерађивачи и са знатно нижом ценом живе ваге имали три пута веће продајне цене свињског меса. Указали су и на то да пад цене живе ваге не осигурава да ће пасти цена свињског меса у месарама и продавницима, а ако се то и догоди, биће неколико десетина динара. Показало се да су њихове прогнозе биле тачне, да свињско месо у месарама и продавницама јесте појефтинило, али је и даље за осиромашеног српског потрошача скупо.

У Привредној комори Србије тврде да увоз меса, којег је било све донедавно, није једини разлог смањене понуде свиња већ да томе доприносе многе друге ствари. Тако Ненад Будимовић из ПКС-а објашањава да држава мора да донесе правилник о оцени квалитета свињских трупова на линији клања, али да мора да реши и проблем вакцинације против свињске куге, због чега је извоз свињског меса у ЕУ забрањен. На те проблеме сточари већ неколико година указују, али ништа по том питању није урађено.

Они указују и на то да је квалитет нашег свињског меса много бољи од увезеног, али да не стиже до домаћег произвођача. До њега, по њиховој оцени, стиже увозно смрзнуто свињско месо које је сталајо најмање пола године, а још толико прерађивачи имају времена да га преради. Таква правила значе да потрошачи у Србији не могу да знају земљу порекла свињског меса, датум клања или датум замрзавања свежег меса и да се на основу тога определе да ли хоће да га купе или не.

Љ. Малешевић

Следи време мировања

И фармери и стручњаци су сложни у томе да следи период стабилизације цене свињског меса и да нема основа да она иде навише, као и да је последњи тренутак да се произвођачи и кланично-прерађивачка индустрија договоре о томе како ће убудуће поступати када цена живе ваге падне и кад порасте.

Сложни су и у оцени да фармери, без обзира на то што су ценом од 190 и 200 динара по килограму живе ваге били задовољни, не могу још дуго чувати свиње и тиме смањивати понуду, што неминовно доводи до поскупљења. Морају да продају товљениле по тренутној цени јер ће им „изаћи” ван класе па ће самим тим морати да их купцима и накупцима продају јефтиније.