Poljoprivredna škola u Futogu spremno dočekuje novu školsku godinu

 Kako tamo kažu, krave moraju i leti da jedu, a 15 hektara lucerke se u tom periodu balira, tako da se, osim stalnih radnika koji vode računa o tom svojevrsnom domaćinstvu, tokom jula i avgusta formiraju đačke grupe u okviru kojih učenici odrađuju stručnu praksu. A smeštena na prostoru od 77 jutara u zamku nekadašnje porodice Kotek, ta škola je pravi raj za biljke i životinje, ali i za učenike i zaposlene.

– Ova škola mi je bila prva na listi želja jer je najbolja, svež je vazduh i volim životinje – kaže učenik, uskoro drugog razreda Smera za zoo-tehničare Filip Filep (16) iz Novog Sada, koga smo zatekli na celodnevnom radu na imanju za koji se prijavio preko Zadruge. – Moje obaveze su ishrana životinja, čišćenje prostorija, nekad muzem krave, a posle moram i da perem te aparate.

Kao i učenici u najluđim godinama, ni životinje nisu uvek „cvećke”. Nekada se desi da je neka neposlušna, pa Filip mora da je malo udari da bi se pomerila. Ipak, kako kaže, jedino se plaši konja, odnosno da ga ne ujede ili ne šutne. Stoga nam je udelio kratku lekciju, da znamo i sami da se pripazimo, a to je da, kada vidimo konja koji je spustio uši nazad, znači da, zarad sopstvene sigurnosti treba da se, koliko sledeće sekunde, pojavimo na drugom kraju imanja.

U Poljoprivrednoj školi nije ništa neobično sresti i lepši pol koji barata vilama i odmerava snagu i umeće s dečacima. Iako nailaze na negativne komentare okoline, ljubav prema poljoprivredi nađačava sve zle umove.

– Zezaju me drugari, ali ja ovo volim jer sam, na kraju krajeva, sa sela pa mi nije teško – priča Željana Adamović (16) iz Futoga, koja je završavala sve svoje obaveze za taj dan na praksi.

A kada je reč o statistici, najviše đaka, oko 60 odsto, iz seoske je sredine, a ostatak iz urbane.

Futog je s tom školom postao pravi mali centar mladih ljudi iz različitih krajeva, kao i oaza raznovrsnog biljnog i životinjskog sveta. Osim što u ponudi imaju neverovatnu floru i faunu, u okviru škole nude i učenički dom i menzu, salaš uređen u etno-stilu, nekoliko staklenika i štala, mlekaru, pčelarsku i konjičku sekciju, novu mehanizaciju, a uskoro će imati obezbeđenu i veterinarsku ambulantu. Kako kaže pomoćnica direktora za teorijsku nastavu Milica Urošević, to je jedini potreban način na koji privlače nove učenike. A uspešnost dokazuje to što uvek budu puni s po 850 đaka po generaciji.

– Već dve-tri godine čekamo odobrenje od Ministarstva prosvete da uvedemo smer fitofarmacija, za koji imamo svu neohodnu logistiku – priča Milica Urošević, ponosno dodajući da je njihova škola i rasadnik ministara, direktora i veoma uspešnih ljudi – a ipak, ne nailaze uvek na razumevanje vrha.

Poljoprivredna škola ima nekoliko smerova: veterinarski tehničar, poljoprivredni tehničar (na srpskom i mađarskom), tehničar hortikulture, tehničar poljoprivredne tehnike, zoo-tehničar i cvećar-vrtlar. Svaki razred broji maksimalno do 30 đaka, a oni koji ne žive u Novom Sadu i okolini imaju pravo na smeštaj u domu, makar dok u dnevniku ne padne i koja negativna zaključna ocena.

Kako su nam objasnile koordinatorke za praktičnu nastavu Vera Nikolić i Slađa Mirković, škola ima dobru saradnju kako s Univerzitetom i Institutom za ratarstvo i povrtarstvo, ministarstvima prosvete i poljoprivrede, tako i s drugim državnim i privatnim firmama. Osim toga, organizuju i uspešne đačke razmene i posete drugim imanjima i školama, pa tako preko leta praksu kod njih odrađuju i učenici jedne škole iz mađarskog grada Sekešfehervara.

L. Radlovački

Alkohol od uzgajanog voća

U školi čak imaju i stari kazan od 500 litara koji je i dalje u funkciji. Tako, kada za to dođe vreme, učenici prerađuju voće u rakiju i vino. A ko to sve degustira? Uglavnom zaposleni i gosti koji posebnim povodom dođu u posetu toj najvećoj srednjoj školi.